ZA ŠKOLU "NA GLASU" I DESET POENA VIŠE: Uspeh na prijemnom posle osnovne važan ne samo za izbor zanimanja već i kvalitetnije obrazovanje
DO polaganja završnog ispita ostalo je nešto više od mesec dana, a mali maturanti se već uveliko pripremaju za testiranje i broje bodove koji su im potrebni da bi upisali željenu srednju školu. Na top-listi najpopularnijih škola vode medicinske, elektrotehničke, gimnazije i ekonomske, dok u obrazovnim ustanovama koje školuju zanatlije kao, po pravilu, slobodnih mesta ostane i za septembar. One najpopularnije upisuju i najbolje đake, pa razlika u broju bodova među školama iste struke, može biti i veća od deset poena.
Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola Beograda, analiza prošlogodišnjeg upisa je pokazala da je za upis u medicinske škole u prestonici, ipak, trebalo manje poena, nego u unutrašnjosti.
- Najatraktivnije zanimanje je bio farmaceutski tehničar u Farmaceutskoj fizioterapeutskoj školi, za koji je bio neophodan minimum 92,41 bod - kaže Antić. - U Medicinskoj školi Zvezdara, za isti smer minimum je bio 84,61, za medicinsku sestru - tehničara 81,24, dok je za isto zanimanje u zemunskoj školi minimum bio 78,37 poena. Poslednji upisani zubni tehničar u Zubotehničkoj školi imao je 82,98.
Antić ističe da su, među svršenim osnovcima, veoma popularne i elektrotehničke škole, pa za pojedine smerove na jedno mesto konkuriše i po tri-četiri učenika. Međutim, on navodi da je primetna velika razlika između škola ove struke, pre svega zbog tradicije i uspeha na raznoraznim takmičenjima. Za "in" zanimanja, donja bodovna granica je bila oko 90 poena.
- U školi "Nikola Tesla", smer elektrotehničar informacionih tehnologija su upisivala deca sa najmanje 95,08, a administrator mreže sa 90,06 poena - navodi Antić. - U ETŠ "Zemun" za iste obrazovne profile je trebalo 79,38, odnosno 70,05 bodova, dok je u školi "Rade Končar" poslednji upisani elektrotehničar informacionih tehnologija imao 81,61, a elektrotehničar računara 75,92 boda. Za isti smer u ETŠ "Stari grad" minimum je bio 71,21.
Kako navodi Antić, za smer ekonomski tehničar u zemunskoj školi "Nada Dimić" minimum je bio 83,22, a za finansijskog administratora 80 bodova. U Prvoj ekonomskoj, bodovna granica je bila 80,31, odnosno 83,46 poena. Za upis u Drugu ekonomsku školu trebalo je 74,21 i 78,54 boda. Poslednji upisani poslovni administrator u Pravno-poslovnoj školi imao je 83,22 boda, a pravno-poslovni tehničar 78,03 poena. Na iste profile u Pravno-birotehničkoj školi su se upisivali osmaci i sa 75,44 i 75,98 poena.
- U ugostiteljskim školama najtraženije zanimanje bilo je kulinarski tehničar za koje je, u Ugostiteljsko-turističkoj školi "Beograd", bilo neophodno 75,76 - kaže Antić. - Za smer ugostiteljski tehničar u Ugostiteljskoj školi Novi Beograd minimum je bio 72,90, a za turističko-hotelijerskog tehničara 74,44 poena.
VAZDUHOPLOVNA NAJTRAŽENIJA
VAZDUHOPLOVNA akademija je najtraženija škola u Beogradu, a i u Srbiji, i prijavljuju se isključivo odlikaši - navodi Antić. - Ovo je jedina škola ovog tipa čija diploma je priznata u Evropi i svetu. Za smer tehničar vazdušnog saobraćaja bilo je potrebno minimum 92,93 boda, za tehničara vazdušnog saobraćaja za bezbednost 89,49 i za tehničara za bezbednost informaciono-komunikacionog sistema u vazdušnom saobraćaju 89,58. Za avio- tehničara donja granica je bila 88,01.
GIMNAZIJE PRESTIŽNE
ANTIĆ ističe i da su gimnazije u Beogradu izuzetno tražene u odnosu na unutrašnjost, gde se one mogu upisati bukvalno i sa 50,01 bod.
- Najtraženija je Treća beogradska i to prirodno-matematički smer, gde je poslednji iznad crte imao čak 94,78, a na društveno-jezičkom smeru 91,15 bodova - navodi on. - U Četrnaestoj gimnaziji je odnos poena 92,74 i 89,65, u Devetoj 90,54 i 89,35, u Prvoj 90,38 i 87,38, i 91,67 i 88,04, U Petoj 88,87 i 87,57. Za Desetu gimnaziju, koja je opšteg smera, minimum je bio 93,03 poena.
Preporučujemo
KONKURS ZA UPIS U SREDNjE ŠKOLE: Ministarstvo objavilo koliko je mesta planirano
05. 04. 2022. u 17:31
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"TRAGEDIJA, POČIVAJ U MIRU" Anđušića pogodila vest - našli ga mrtvog: "Nikad ne znate kroz šta ljudi prolaze"
"TRAGEDIJA, počivaj u miru..."
17. 12. 2024. u 18:26
Komentari (0)