ZAHVALNOST DUBROVAČKIM SRBIMA: Podignut spomenik Matiji Banu (FOTO)

ZAMENIK gradonačelnika Beograda Goran Vesić otkrio je danas, zajedno sa predsednikom opštine Čukarica, spomenik Matiji Banu koji je podignut u neposrednoj blizini zgrade opštine na Šumadijskom trgu.

Foto: Facebook/Goran Vesić

Vesić je poručio da podizanjem spomenika Matiji Banu izražavamo zahvalnost mnogim dubrovačkim Srbima, ali i svim drugim ljudima koji su svoje znanje i imetak koristili da urade mnoga dobra dela za svoju zemlju i svoj grad.

Događaju je prisustvovao pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović i sekretar za kulturu Ivan Karl. Spomenik je podignut na inicijativu opštine Čukarica i udruženja „Stari Čukaričani”, koju je usvojila Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Grada Beograda.

Vesić je naglasio da je proces koji je prethodio današnjem podizanju spomenika Matiji Banu trajao gotovo osam godina.

– Sve je počelo kada je profesorka Zlata Bojović dobila nagradu Grada Beograda za knjigu „Istorija dubrovačke književnosti”. Tada nisam znao kakve će reakcije na ovu knjigu biti u Hrvatskoj, ali sam shvatio da je bilo nadljudskih i neljudskih napora da se „dokaže” da Srbi nikada nisu imali nikakve veze sa Dubrovnikom. Istorija se sistematski skrivala, zataškavala u ime dnevne politike, a mi kao da smo zaboravili ko su bili značajni Srbi iz Dubrovnika. Mnogi od njih, što je slučaj i sa Matijom Banom, ostavili su veliki trag u našem društvu. Izlaskom knjige profesorke Bojović za širu javnost otvorila se tema o Srbima iz Dubrovnika. Da nije bilo te knjige i te rasprave, mnogi znameniti Srbi iz Dubrovnika ne bi dobili ulice u Beogradu. Ulice su dobili Medo Pucić, Antun Fabris, Luka Zore, Ivan Stojanović, Nikša Gradi, kao i drugi značajni ljudi za naše društvo i naš grad. Danas otvoreno pričamo o vezama Srba i Dubrovnika, koje su ne samo istorijske, već i o tome kako je Trojan Gundulić štampao prvo jevanđelje na srpskom u Dubrovniku i kako je najstarija knjiga na narodnom srpskom jeziku štampana takođe u Dubrovniku. Taj deo naše istorije je bio u potpunosti zapostavljen – rekao je Vesić.

Foto: Фото: Фацебоок/Горан Весић

POGLEDAJ GALERIJU

On je podsetio da je nedavno otkriven spomenik Aleksandru Deroku, čiji je deda – Italijan, takođe došao iz Dubrovnika. Kako je rekao, otkrivanjem spomenika Matiji Banu ne odajemo počast samo Srbima iz Dubrovnika, već svim ljudima koji su čitav život posvetili dobru otadžbine i koji su javni posao razumeli tako da bi trebalo da urade nešto korisno za svoju zemlju.

– Primer Matije Bana i drugih umnih ljudi, naročito u 19. veku, pokazuju kako su ti ljudi svo svoje znanje i imetak stavljali u službu svog naroda. Zbog toga ih pamtimo i danas im podižemo spomenike. Spomenik Matiji Banu je „zakasnio” možda i čitav vek, ali nikada nije kasno da se setimo važnih ljudi i nikada nije kasno da se setimo svih koji su uradili nešto dobro za našu zemlju i naš grad. Nama je pripala čast da budemo generacija koja je zahvalila Matiji Banu u ime svih naših predaka i potomaka. Nadam se da ćemo nastaviti tim putem i da će mnogi drugi ljudi značajni za razvoj naše zemlje, kulture i grad, dobiti obeležja. Negovanjem kulture sećanja čuvamo svoju istoriju i kulturu, ali i vodimo računa da pokažemo svetu da nismo narod bez korena, već stari evropski narod sa svojim korenima na ovom kontinentu. Hvala svima koji su učestvovali u projektu podizanja spomenika Matiji Banu, pre svega predsedniku opštine Čukarica Srđanu Kolariću koji je inicirao podizanje spomenika. Hvala i autoru spomenika, vajaru Ranku Đankoviću, profesorki Bojović koja je održala sjajan govor, kao i svima koji su danas došli da uveličaju ovaj događaj. Danas ne otkrivamo „običan” spomenik, već se Matiji Banu zahvaljujemo u ime svih pre nas, koji nisu mogli, nisu znali, a možda nisu ni smeli da mu zahvale – poručio je Vesić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije