"CUNAMI" PROPISA OKO SPLAVOVA: Odluka o postavljanju plutajućih objekata na prestoničkim rekama danas pred odbornicima

HAOSU koji godinama vlada na beogradskim rekama, splavovima koji su vezani ne prema propisu, nego tamo "gde gazda kaže", retkim kontrolama i još ređim kaznama - konačno se nazire kraj.

Foto N. Fifić

Ukoliko odbornici Skupštine Beograda na današnjoj sednici usvoje Odluku o postavljanju plutajućih objekata na vodnom zemljištu na teritoriji grada i Plan mesta za njihovo postavljanje, konačno će se uvesti red u ovu oblast, koja je godinama neuređena i ničija. Od dana stupanja na snagu ove odluke, vlasnici će imati na raspolaganju dve godine da usklade gabarite svog objekta sa novim planom.

Ako predlog bude usvojen, splavovi neće smeti da budu viši od sedam metara, a za nepoštovanje propisa plaćaće se do 150.000 dinara.

Prema izveštaju JVP "Beograd vode" koji su krajem februara 2019. godine popisali broj splavova na delu vodene teritorije Save i Dunava, broj plutajućih objekta iznosio je 319.

Granice novog plana predviđaju 78 zona - 14 na Dunavu i 64 na Savi planiranih za postavljanje splavova.

Osim "aktivnih" splavova, biće određene zone i odlaganje uklonjenih plovila, koja su havarisana i neuslovna za bilo koju namenu. Ovaj dokument definište namenu i vrstu plutajućih objekata koji se dele u četiri kategorije - za javne svrhe, koje upotrebljavaju državni organi, privredne, koji obuhvataju ugostiteljske i prodajne objekte, za sopstvene potrebe u cilju odmora, sporta ili rekreacije, dok poslednja klasa obuhvata privezišta za čamce.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kaže da je radna grupa dugo radila na ovom planu, te da je ovo prvi od pet koraka koji treba ispuniti kako bi bili zadovoljni korisnici i vlasnici splavova, ali i svi Beograđani.

- Svi splavovi moraće da ispunjavaju kriterijum bezbednosti - ističe Stojčić.

- Tu su i elementi protivpožarne zaštite, a uveli smo i novi kriterijum koji se tiče arhitekture. Stil nećemo definisati već isključivo stavke koje se tiču gabarita, pre svega visinu, gde ćemo imati nekoliko kategorija. To znači da, ukoliko se iza reda splavova nalazi neki spomenik kulture ili neka zaštićena zona, ovi objekti neće moći da svojom visinom ugrožavaju te vizure, odnosno prostor Save ili Dunava na to nešto što je sa druge strane. Najčešće će to biti visina nasipa, u nekim slučajevima moći će da se nadvisi, ali u praksi to znači oko sedam metara visine.

Stojčić objašnjava da u tim zonama neće moći da budu plutajući objekti viši od dva nivoa, odnosno prizemlja i sprata. Sada imamo situacije da neki objekti na vodi imaju tri ili četiri nivoa, ali to ne znači da će morati da smanje svoje gabarite.

- Odredićemo zone za izmeštanje tih većih splavova. Intencija je da sve potpuno raščistimo da bismo videli postoje li neke lokacije gde splavovi moraju da se uklone. Definisaćemo i zone u smislu delatnosti, gde će biti klubovi zbog buke, gde objekti za stanovanje, gde za komercijalne svrhe. Lokali na vodi koji puštaju muziku biće dalje od mesta stanovanja i moraće da imaju zvučnu izolaciju. Ovo je samo prvi korak koji definiše gde splav može da stoji, gde ne može.

Drugi korak u konačnom obračunu sa neredom na prestoničkim rekama je izmena Zakona o vodama koji treba da dodatno propiše neke elemente za postavljanje plutajućih objekata, dok će treća kategorija obuhvatiti dobijanje dozvola za konkretne lokacije. Stojčić naglašava da najveći broj splavova koji je trenutno na rekama ima prednost u odnosu na druge podnosioce zahteva.

- Nećemo ići na to da sve sklanjamo, već na to da oni koji su mnogo investirali ostanu na tim lokacijama, ukoliko ispune kriterijume koje smo definisali. Svi će morati da uđu u režim naplate, te da plaćaju po kvadratnom metru splava, u zavisnosti od zone i namene.

OTPADNE VODE

TRETMAN otpadnih voda koje sa objekata teku u Savu i Dunav biće najsloženiji proces kojim će se gradski čelnici baviti u narednim godinama. Prema rečima gradskog urbaniste, razmišlja se o nekoliko modela - od uvođenja rezervoara za otpadne vode do angažovanja plovila ili vozila na kopnu koje će prihvatati te tečnosti i dalje ih tretirati.

PREDLOŽENI IZNOSI KAZNI

U JANUARU ove godine, na snagu je stupila Odluka o lokalnim administrativnim taksama koja se, između ostalog, odnosi i na takse za postavljanje splavova. Pre te odluke za rešenje o postavljanju splava do 2021. godine plaćao se 3.921 dinar, a sada bi ta taksa bila 33.387 dinara. Prema predlogu, novčanom kaznom od 150.000 dinara kazniće se vlasnik koji postavi ili koristi plutajući objekat bez dozvole za postavljanje. Isti iznos platiće onaj ko svoj splav bez dozvole priključi na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, ali 25.000 dinara daće i odgovorni u nadležnom javnom preduzeću. Ko ne bude održavao urednost, komunalnu higijenu i ne bude redovno uklanjanjo smeće i nanos između svog lokala na vodi i obale, ako se bude oglušio o naredbe nadležnih u slučaju poplava i leda, te ako bude imao nebezbedan prilaz, biće "lakši" za 100.000 dinara

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije