Зарада стиже са два точка

АЛПСКИ региони Аустрије више новца зараде од бициклиста него од скијаша, па не чуди што Србија годинама покушава да развије овај туризам на два точка.

У земљама ЕУ на 1.000 становника “дође” чак 500 бицикала, а сваке године се прода 15 милиона нових двоточкаша. Ово, као и чињеница да 45 одсто Немаца на одмор носи бицикл, довољно говоре колико би наша земља могла да заради од циклотуриста.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: До Егеја комплетним ауто-путем

- Прве године, када је отворена деоница на Дунавској рути Братислава - Будимпешта, овај пут је прешло 300.000 бициклиста - каже Бранко Бановић, председник Бициклистичког савеза Србије. - Србија је део Дунавске руте, која спаја Атлантик са Црним морем, а бројчаник бициклиста код Голупца је забележио 15.500 пролазака пре него што су га грађевинци оштетили. Дакле, реалан број је да српским делом “Евро вело 7” прође око 30.000 циклотуриста. Странци прелазе целу руту кроз Србију, јер смо и даље занимљиви, нови и неистражени, а од локалних туристичких организација зависи колико ће неко место зарадити на њима. Циљ нам је да се обележи све крај ове руте, да би бициклисти свратили у, рецимо, Виминацијум.

Бициклистички савез Србије покушава да са локалним туристичким организацијама промовише и друге руте, попут “савске руте” (од уласка у Србију до Ушћа) или “моравске руте”.

- Посебно нас интересује “моравска рута” дуж које треба направити стазе и обавештења - истиче Бановић. - У сливу Мораве су врхунске дестинације, а у Врњачкој Бањи се прави циклотуристички центар, а хотел “Фонтана” хоће да организује туре са водичем, чување бицикла и слично. Радимо две године и са Вршцем, Сремском Митровицом и Сремски Карловцима.

У Западној Србији већ постоји 15 мапираних етапа са 400 километара бициклистичких стаза дуж Дрине, преко Ужица до Пештера, а највише бициклиста има на Златибору и Тари, јер свуда могу да се изнајме.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Туристичка понуда Београда на сајму Алпе Адриа у Љубљани

- Чак 19 милиона Европљана летовање проводи на бициклу - каже Иштван Декањ, члан удружења “Југоциклин кампање”. - Кроз читаву Европу постоји 12 основних циклоправаца и сијасет мањих, регионалних обележених стаза, обично по насипима река који су и најатрактивнији, али и најблажи за вожњу. Код нас су то стазе дуж Тисе, Дунава и Мораве, које представљају међународне велоправце број 6, 11 и 12 и спајају северну и средњу Европу са Медитераном и Црним морем. Искуства су показала да изградња коридора доста утиче на развој регионалних туристичких привреда, уз сеоски, наутички и камперски туризам, као и читаву мрежу малих пансиона, циклосервиса, ресторана и кафеа. Један циклотуриста кроз нашу земљу не пролети брзим аутом за један дан, већ пролазе кроз Србију од пет до десет дана и за то време: једе, пије, спава, одлази у музеје, посећује концерте и у вечерње изласке.