Алпске авантуре у источној Србији (ФОТО)

АЛПСКИ пејзажи и видиковци постоје и у Србији на гребенима Великог крша и Стола, недалеко од Бора, а да бисте уживали у њима није неопходно да будете алпинисти. Јесен, кад се спусти зелена завеса вегетације и открије беле кречњачке масиве, право је време да се током једног викенда, пешачећи, упознају ови чудесни планински предели на истоку Србије.

Они су празник за очи и душу за љубитеље лаганих шетњи кроз руј и злато поља и шумарака у подножју планина, а још више уживају они који уложе нешто озбиљнији напор да се попну на врхове и гребене с којих се пружају надземаљски видици. Њиховој магији није одолео ни велики путописац Феликс Каниц у 19. веку, који није жалио труда да их обиђе и у својој књизи “Србија - земља и људи” у најлепшем светлу представи Европи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Небески видиковци вилинске планине

Он нам је оставио сведочанства о још једној борској знаменитости - Брестовачкој бањи, омиљеном лечилишту и месту за одмор кнеза Милоша Обреновића и кнеза Александра Карађорђевића. Они су још тад градили туристичке капацитете око извора топле лековите воде. И тадашњи гости су били љубитељи активног одмора па су одлазили и до оближњег Злота и Дубашнице, а обавезно до Стола и Великог крша.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Планинари "окупирали" Столове

Неки су ловили, а неки шетали и уживали у погледу с данас несталих остатака римских кастела, који су чували античке руднике бакра и злата. Нови рударски бум борског басена почетком 20. века дуго је држао у засенку овдашња природна блага. Сећање на њих су одржали борски планинари, алпинисти и пењачи, који су одржавали и обележавали стазе и доводили љубитеље природе.

Труд се исплатио у наше доба друштвених мрежа, где су фотографије Великог крша и Стола постале сензација и привукле огроман број посетилаца “Гугл генерације”, који пуне реновирани планинарски дом “Стол”.

ПУТ КРОЗ ЧУДА

СТАЗЕ, прва за оштри успон на Велики крш и друга, блажа, која води ка планинарском дому и врху Стол, почињу са превоја Цепе, где се стиже после 20 километара вожње од центра Бора путем ка селу Кривељу.

Он води кроз нестварне пејзаже камених брегова које су оглодале рударске машине и дивовских купа јаловине. Та слика се мења после Кривеља, где почиње свет недирнуте природе.