Град на каменом торњу

ВИСОКА Равна стена на Тари, недалеко од Заовинског језера, изгледа као један од оних неприступачних камених торњева на којима су изграђени манастири грчких Метеора. На врху Равне стене је пак саграђена читава тврђава с погледом на путеве ка Босни и Дубровнику преко тарских висова. На планинској заравни Црквина, где почиње козја стаза ка утврди, која је недавно уређена и учињена потпуно безбедном за посетиоце, некада давно је био манастир, каже предање.

Посматрајући из подножја, масивни камени ваљак ове тарске стене, чуда природе које је извајало Панонско море, тешко је замислити како су древни неимари зидали град на њој, а још теже ко је и како ту живео. Археолози су тек недавно започели истраживања и претпостављају да су прву тврђаву овде сазидали Византинци. Осим уске приступне стазе до града је, по предању, водио и тајни пут кроз оближњу пећину, коју посећују само трагачи за благом.

Данас, уместо оштрооких стражара, у прелепом погледу на висове и клисуре Таре којима су пролазили стари путеви ка Вишеграду и Дубровнику уживају туристи, који овде долазе на излет најчешће из правца Заовинског језера. Кад се засите пецања, купања и вожње чамцем по вештачкој хидроакумулацији на скоро 900 метара надморске висине, они се спуштају вијугавим степеницама с видиковца Кик до језерцета Спајићи, под брдом на којем је Јосиф Панчић открио своју чувену реликтну оморику.

Посетиоци се често задржавају крај тог модрог воденог огледала, над којим се чује кликтање соколова који се гнезде у околним неприступачним стенама. Одатле се пратећи асфалтни пут, после око два километра, стиже до засеока Луке, у коме се одваја обележена стаза за Град на Равној стени, дуга око 1,1 километар са успоном од 120 метара.