Српска Света гора и за авантуристе (Фото)
13. 11. 2017. у 23:07
На планинским путевима сусрећу се ходочасници и рекреативци

Фото Борис Субашић
СРПСКА Света гора - низ средњовековних манастира и светих места разбацаних по литицама Овчара и Каблара изнад меандара Западне Мораве, постала је позната туристичка дестинација захваљујући сарадњи ентузијаста и институција Чачка. Стазама које су они обележили и уредили, пењу се свакодневно туристи да би снимили спектакуларни призор меандара Западне Мораве с врха Каблара.
Данас се дуж свих 18 километара пута од Чачка до Овчар бање, средишта Овчарско-кабларске клисуре, налази непрекидан низ ресторана и преноћишта који на малом простору спајају спортско-рекреативни, културни и религиозни туризам.
Сви они током посете Српској Светој гори бар делимично пролазе неком од девет обележених стаза различитих тежина на чијем обележавању и обезбеђивању заједнички раде јавности готово непознати творци туристичког чуда: ренџери заштићеног предела Овчарско-кабларске клисуре, планинари из клуба Каблар, алпинисти из клуба екстремних спортова Армадило и Туристичка организација Чачка.
Зхаваљујући њиховом упорном раду на уређењу Овчарско-кабларске клисуре она је популарношћу далеко превазишла некадашњи бањски центар, који датира још из римских времена. Српска Света гора је нарочито викендом преплављена посетиоцима најразличитијих профила. Тад се на планинским путевима између манастира сусрећу поклоници из Србије и других православних земаља са планинарима, који између храмова испосница и врхова ходају старим напорним стазама. Пецароши запоседају обале Западне Мораве, а туристи који просто желе да проведу удобан викенд у природи, шетају, обилазе ресторане и бањају се у лековитој води велнес центра.

Овчарско-кабларска клисура је однедавно јединствена у Србији и по томе што су свим раскрсницама шумских и планинских стаза постављени јасно уочљиви метални путокази који дају информације куда путеви воде и после ког времена стижете до циља, што је пракса у развијеним земљама.

На омиљеном видиковцу на врху Каблара с погледом на меандре постављена је велика ограђена платформа на којој безбедно могу да бораве и најмлађи, а за љубитеље адреналина је одмах испод ње остао недирнут стари видиковац обезбеђен сајлама. Ова врста обезбеђења налази се на свим критичним местима уз литице и уске стазе по стенама, што је нарочито важно за поклонике без планинарског искуства, који се пењу до испоснице и капелице Савина вода где је извор коме се приписују чудотворне особине.

СТАЗЕ
КАРТУ са стаза, а Овчарско-кабларску клисуру можете да скинете са интернета. По правилу дужа стаза уз мањи напор води до манастира или планинског врха, а краћи правци имају оштар успон који захтевају више вештине и кондиције.



Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"
Marko B.
13.11.2017. 23:59
Vredi obići!!!
Још само да уведемо, мало више ћирилице.Молим вас не пишите како су ови путокази намењени странцима.Немојте ми рећи да странци разумију српски написан латиницом, а ћирилицом не разумију.
@ветеран - @ veteran, nije ni cudo sto si VETERAN, zaostao i nepismen tehnoloski.Ti probaj sam da ubacis nesto cirilicom u komputer, pa ces videti da ne mice, ali ako ubacis latinicom, uputi ce te na tebi tako voljenu HRVASTINU, I GLE CUDA, DOBICES ODGOVOR.Sledeci put proveri, pre no sto trabunjas gluposti. Tebe su vremena prevazisla, a sto je za tebe matematika postala vise nego visoka matematika.Uf !
@ветеран - Поштовани, као неко ко је недавно имао прилику да упути туристе из Израела које сам срео успут, тврдим да Ваш коментар није на месту. Све мапе које су лако доступне страним туристима, а у овом случају се радило о навигацији са мобилног телефона, су на латиници. Основна примедба туриста које сам срео је била да или нема никаквих ознака или су на ћирилици. Ћирилицу треба да чувамо, али то, по мом мишљењу, значи да треба писати на оба писма ако желимо да развијемо туризам.
@ветеран - Ovako nekulturan komentar govori sve sto trebamo znati o tebi.
Коментари (12)