Лењин сада твитује, а Стаљин постао водич

НЕ можете подићи револуцију у белим рукавицама - један је од најновијих Лењинових "твитова" којима поручује да се ускоро приближава 25. октобар (или 7. новембар по новом календару).

Октобар 1917. године и Русија ври. Владимир Иљич Уљанов Лењин запечаћеним возом са само једним вагоном стиже у Русију. Почиње низ вртоглавих догађаја, победа и пораза, који ће заувек променити највећу земљу на свету. Гулаг, прогон цркве, руска авангарда, глад, бркови, једноумље, "калашњиков", прогони, тенк Т34, 9. мај, Гагарин, ФК Спартак, ципела, шах, распад, суноврат, дочек нове 1999. године и нови почетак... Све је то постало и туристичка понуда руског мегалополиса.

Сто година касније Москва је спокојна, чиста, самосвесна, обасјана октобарским сунцем, мудра као "трећи Рим". На западу се питају да ли ће Москва "славити Октобарску револуцију", а правог одговора нема. За разлику од Србије, где се још воде ратови између четника и партизана, у Русији је дошло до помирења "беле" и "црвене" Русије, што значи да се поштује и допринос и жртве једне, али и друге стране.

- Не, нећемо на неки посебан начин обележавати век од Октобарске револуције - објашњава нам представник Туристичке организације Москве. - То је део наше историје, а ми се ничега не стидимо. Старе споменике не склањамо, али постављамо нове, као што је грандиозна скулптура кнезу Владимиру. Наредна година, међутим, биће у знаку руске емиграције и српски туризам би ту могао да има користи.

Високи, плавооки Рус полако говори, ређа са пажњом брошуре и са осмехом нуди туру по Златном кругу (стари градови Русије), Булгаковљев музеј, путевима Романова, Музеј Хладног рата, Транссибирску железницу, кућу Дед Мороза у Уштјугу, Пушкинов музеј, Стаљинов бункер...

Колико је Стаљин користан Москви, и данас најбоље сведочи управо његов бункер у Исмаилову. Улаз у неколико просторија испод стадиона "Исмаилово" наплаћује се туристима и по 120 долара, а у низу зарађују сви: возачи, водичи, жена која цепа карте... Добро зарађују и двојници Стаљина и Лењина - сликање је 200 рубаља (четири евра), али не као Путин, који се "фотка" за 500 рубаља!

Туристи се, међутим, изненаде када повремено по Москви сретну Лењина. За његов маузолеј се и данас чека ред, а може се посетити бесплатно од 11 до 13 часова. Иако се његова биста у мрачном кутку и даље налази код улаза у метро станицу Плоштад револуције, бронзане фигуре на платформи где стају возови су већа атракција, а поготово пас чија њушка доноси срећу ако је додирнете.

У Тверској улици иза споменика Јурија Долгоруког, оснивача Москве, чучи Лењин, у пози Роденовог "Мислиоца". Посмртни Лењинов воз је главна "звезда" музеја на вокзалу (станици) Павељецкаја. О Лењину сада сви размишљају са историјске дистанце, па не чуди што на "Твитеру" има 15.000 пратилаца који са узбуђењем прате његове дневне изјаве.

Између Парка културе и Октобарске метро станице, недалеко од Третјаковске галерије, налази се занимљива изложба Парк (палих) споменика. Реч је о 700 споменика совјетских лидера који су се овде "окупили" 1992. године. Тачније, почели су полако да се преко ноћи појављују и ујутро би само приметили новог члана поставке, па је на крају тадашњи градоначелник Јури Лушков овај део прогласио Парком споменика, јер су многе радили најбољи уметници 20. века. Лежећи Стаљин је поготово "згодан" да на њега деца седну. Из овог парка се пружа најбољи поглед на споменик Петру Великом и социјалистичку фабрику "Красни октобар".

Сијају на сунцу куполе московских цркава, због чега је престоница и названа "златоглава". Нажалост, купола Новодевичјег манастира још не сија. Комплетно се реновира, што су монахиње дочекале са одушевљењем, јер су живеле у условима као из 17. века, када га је реновирала Софија, сестра Петра Првог. Многи, пресудни догађаји одиграли су се у овом московском манастиру, а иконостаст Смоленског сабора поклонио му је Борис Годунов. У Непрудној кули је и амбициозна Софија провела најбоље године. Касније је овде живела и Евдокија, Петрова прва супруга, као и многе друге невољене жене. Манастир је под заштитом Унеска, а важи за најлепши пример барока у Русији, којег у овој широкој земљи нема много.

Иако је манастир одмах после Револуције претворен у Музеј женске еманципације, гробље је остало најпожељније место за вечну кућу. Сваки посетилац "зине" када погледа у таблу на улазу у гробље, јер се у сваком гробном месту "неко битан". Тачније, овде се налази више важних "мртвих душа" него што се спомиње у комплетном основношколском градиву у Србији. Дакле, на улазу је гужва, а групе кинеских туриста журе, траже и са занимањем посматрају гробове Тупољева, Иљушина, Сухоја, Титова и Молотова, али и Јосифа и Надежде Стаљин, Жукова, Ане Павловне. Овде је сахрањена и Раиса Горбачов, али се сви задржавају код гроба у виду тробојке која се вијори - почивалишта Бориса Јељцина. Путинов претходник је, чак, добио и музеј који више говори о прошлости Русије него о Јељцину. Перестројки није посвећен музеј, а оловне фигурице Горбачова неће нико да купи, иако су на попусту...

На Гогољевом усамљеном гробу свежи ириси, али је код Михаила Булгакова највећа гужва. Читава година је посвећена контроверзном писцу тридесетих година 20. века који и данас привлачи следбенике и који су спремни да читаве ноћи будни шпартају Москвом у потрази за Воландом, Бехемонтом и Берлиозом, који их чекају на свакој станици црвеног аутобуса (трамваја) број 302.

У најлепшем делу Москве, између улица Бољшаја Садова и Тверског булевара, где детектив Ераст Фандорин одседа, свакодневно се могу видети људи који са књигом у руци траже жуту кућу у улици Спиридоновка испред које је Маргарита Николајевна испустила мимозе. Они не примећују да пролазе поред кафића са италијанским шмеком, француског ресторана "Клод Моне" (из којег се чује како Виктор Баринов виче "инваљиди") и америчких хамбургера са ћириличким натписима, јер журе до Патријаршијских рибњака. Тамо поклоници Булгакова седну на клупу и изговарају његове мисли као мантру: "Рукописи не горе" и "Сваки језик може сакрити истину, али очи не". У исто време деца у школским униформа трче крај језера, девојке читају, баке штрикају, заљубљени Московљани једу сладолед, а младић са дебелим мачором на рамену шета љубимца и ретким забезекнутим пролазницима - намигне.

Гогољев усамљен гроб

Најзанимљивији део заоставштине из комунистичке ере су совјетске фабрике које доживљавају праву ренесансу. У ширем центру Москве постоји 209 индустријских зона, односно 49.000 хектара земљишта на одличној локацији. Неколико старих фабрика, попут "Красни октобар", "Стрелка" и "Винзавод", већ су претворене у "арт дистрикт" где се окупљају уметници, музичари и бизнисмени. Тако се у старој фабрици слаткиша сада налазе кафићи, барови, ресторани, галерија, позоришта, али и телевизије, магазини, институти. Московски градски архитекта Сергеј Кузњецов верује да би овде требало да се уселе и људи.

- "Красни октобар" је савршено место које спаја старо и ново - каже Кузњецов.

- Кроз кварт би се пролазило искључиво бициклима, а приступ аутомобилима био би забрањен. Ниједан други град нема толико индустријских зона и морамо да их трансформишемо и дамо инвеститорима како би поново заживеле.

Црвене цигле "Винзавода", некада вино, а сада чувају музеј модерне уметности у којем се може видети "Најбоље из Русије", уживати у џез музици, аутентичним бутицима и креативним вечерима. Најстарија московска индустријска област ЗИЛ биће претворена у "град у граду" где ће бити изграђени хотели, музеји, радње, као и паркинг.