Буран ноћни живот у Србији

БЕОГРАД је, дефинитивно, најпопуларнија балканска „сити брејк“ дестинација. Једино по чему престоница не заостаје у односу на друге европске метрополе јесте број места за излазак. Ноћни живот стаје „раме уз раме“ са најбољим европским градовима, јер је избор кафића, клубова, барова, кафана, дискотека, сплавова и фестивала првокласан, па је провод загарантован.

Лондонски „Гардијан“ тврди да је „Београд на радару западноевропских музичких фанова“, док најпознатији сајт за млађу туристичку генерацију „оффтрацкпланет.цом“ српску престоницу ове године ставља на листу 10 првих дестинација у категорији „најбоља забава“. Популарности Београда доприноси и чињеница да у главном граду постоји око 2.500 места на којима може добро да се поједе и попије.

Званично, град има око 200 кафића. Добар провод у њима није успела да спречи ни забрана градских власти да не смеју да раде после 23 часа. Кафићи служе за загревање и место су окупљања за одлазак у даљи провод. Улица Страхињића бана је управо захваљујући кафићима и њиховим посетиоцима постала бренд сам по себи, и узор многим градовима у Србији.

Ноћ у Београду најчешће траје по 12 часова. Чак и радним данима. То није ни тако тешко ако се зна да има 50 регистрованих клубова. Тим бројем не може да се похвали ниједан град у окружењу, а поготово не са 50 добрих клубова.

Специфичност Београда су и сплавови. Званично, има их 20, оних који се рекламирају, незванично - педесетак. Томе треба додати и лепезу стилова које они пружају - од фолка до денса. За стране туристе агенције организују чак и туру чамцима од једног до другог сплава.

НОВИ САД

У НОВОМ САДУ ноћни живот, као и у већини градова, концентрисан је у центру. Улица Лазе Телечког је епицентар доброг провода. Тамо се, како каже студент Дејан Влашки, не креће без „црвене новчанице“. Због цена пића, од 100 до 180 динара, велики број „ноћних птица“ се, признају млади, „загрева“ у стану или на неком од популарних окупљалишта младих, као што су Католичка порта, студентски град или Дунавски кеј.

- Мени је Улица Лазе Телечког главно место за излазак, а тамо најчешће одем у паб „Лазино теле“, или скокнем до Змај Јовине улице, где је добар провод у клубовима „Хедонист“ и „Клуб Д“ - каже Новосађанка Емилија Пејић, додајући да јој за добар ноћни провод треба између 1.000 и 1.500 динара.

Велики број младих окупља се у клубовима у којима се редовно одржавају свирке разних бендова.

- Провод је добар захваљујући и честим свиркама - каже Дејан Влашки. - У центру има и јефтиних кафана, попут „Код Джоа“ и „Рибар“...

Популаран је и провод на Петроварадинској тврђави, где има клубова, али и тамбураша.

ЧАЧАК

ЧАЧАНИМА, нарочито младим, сезона провода под отвореним небом представља најчешћу, а често и једину забаву у граду на Морави. Чим се отворе локали уз обалу реке, почињу журке које трају до јутарњих сати, рок свирке, забаве на базену... Тада се омладина сели из, углавном малих и загушљивих кафића, у дискотеке на отвореном, на чему Чачку могу да позавиде и много већи градови.

Учмао град од пре неколико година продрмало је отварање неколико кафића на десној обали Мораве, уз саму градску плажу. Сваки локал је у „другачијем фазону“, а одређеним данима у појединим кафићима организују се журке, које буквално трају до зоре. „Пена парти“, коју су многи имали прилике само да виде на ТВ екранима, такође је део садржаја неких локала.

Једина замерка већине гостију у готово свим чачанским кафићима јесу цене пића, јер се на појединим местима пиво или сок продају по 200 динара, што је превисок цех за Чачане.

Током целе године актуелни су ресторани и кафане који у својој понуди имају староградску музику - „Романса“, „Стари град“, „Палилулац“. Овде се увек тражи место више.

За Чачане који се одлуче за живу рок свирку право место је клуб бајкера - „Манчула“, или клубови као што су „Што да не“ и „Велвет“.

ВРАНЈЕ

ВРАНјЕ - У Бранковој улици, у најстрожем центру Врања, сваке вечери ври као у кошници. У овом тесном сокаку, не дужем од стотинак метара, одвијао се скоро па сав ноћни живот града. С обе стране уличице притискају комотне баште околних кафића, тако да се у „шпицу“, негде око 23 сата, пролазници једва мимоилазе.

Младеж својој Бранковој улици тепа „врањска Страхињића бана“, јер ту долазе сви који би да буду виђени.

- Ако овде не дођеш увече, као да ниси ни излазио у град. Сви који држе до себе долазе - каже Милица (17).

Нјена вршњакиња Тијана мисли, међутим, да је епицентар свих важних дешавања улица тик уз Бранкову - Партизанска. Тамо је у последњих годину дана „никло“ десетак кафића.

Како било, ноћни живот младих, али и старијих Врањанаца, своди се на кафиће. Иако многи очекују да у свакој врањској кафани свирају трубачи, тога овде, једноставно, нема.

- Били су ми недавно гости из Београда и тражили да их водим да слушају живу музику. Нису могли да верују да у Врању нема трубача и да је једина „жива музика“ певаљка у једној кафани на периферији - жали се Јелена (30).

Врање нема ниједну дискотеку, баш као ни биоскоп. Последњих месеци град походе и трбушне плесачице, стриптизете... На низак ниво забаве власници кафића лаконски одговарају да „омладина то тражи“. А већина омладине ипак „то не тражи“, али им се ништа друго ни не нуди. Додуше, за добар провод треба и пуно пара, а овдашњи младићи и девојаке најчешће цело вече „цеде“ једно пиће. Многи немају ни за толико.

НИШ

Иако је просечна плата 36.765 динара, нишки кафићи увек су крцати. Откуда новац за изласке, ником није јасно. У две популарне дискотеке - „Спарк“ и „Студио“, у локалима у Казанджијском сокачету и у Парку Светог Саве на Булевару Немањића викендом после 23 сата слободних места нема.

- У Нишу владају изласци са новокомпонованом музиком - каже Јована Уљаревић, студент. - Није као у Београду, где, ипак, може да се бира.

Током лета, за време многобројних музичких фестивала, ноћни живот траје и после четири сата ујутро, иако је уобичајено радно време кафића радним данима до два сата.

- Нисмо баш потпуна паланка у смислу да нема дешавања - каже Велибор Радојковић, концертни промотер. - Понуда је разнолика, а лети су сјајне свирке испред „Салуна“, „Летње позорнице“, доста је догађаја у Клубу СКЦ на Правном факултету и у „Фид-беку“, где наступају ауторски бендови.

Ко мисли да се у Нишу на сваком кораку може чути наснимљен глас Шабана Бајрамовића или трубачи, грдно се преварио.

У кафанама, каква год да је криза, у већим изласцима потроши се и по 10.000 динара. У кафане и даље одлази пристојан старији свет, али и неки нови клинци. С. Б.

ПУНЕ БАШТЕ И КАФИЋИ

НЕГОТИН - Колика год да је криза и немаштина, да је привреда углавном под катанцима, а на тржишту рада скоро 3.000 људи чека на посао, локали у Неготину викендом су дупке пуни. Да ли су деца гастарбајтера, на родитељским јаслама или они са сопственим буђеларом, млади у Неготину једва чекају петак вече. Тада град, за кога у шали кажу да ноћу одведе на починак једва неколико хиљада људи, просто оживи. Напуне се летње баште, оживе шеталишта, а са свих страна чује се музика.

- Имам джепарац, али није ствар у томе да много потрошиш. Можеш и само једно пиће да попијеш, али је поента да се опустиш после тешке недеље у школи - каже Александар Ц. (16).

За разлику од осталих градова, Неготин може да се похвали са две дискотеке, обе највеће у југоисточној Србији - „Арена“, која може да прими неколико хиљада посетилаца, и Клуб „501“, који ради током целе године, и где викендом дође и по 1.500 људи, а чији су чести посетиоци, осим Неготинаца, Кладовљани, Зајечарци и Борани. С. М. Ј.

ВАЛјЕВО

УДАРНЕ вечери за изласке и провод у Ваљеву су дани викенда. Раније, док је новца било више, присећају се старији Ваљевци, млади су у провод излазили готово сваке вечери, а по правилу од четвртка до недеље. Данас, многи излазе само једном недељно.

Млади најчешће бирају кафиће у Кнез Милошевој улици, где слушају модерне тактове, а они који уживају уз староградску и музику „на увце“ одлазе у стару трговачку чаршију Тешњар. Ту се налази и популарни „Ракија бар“, где су у понуди многобројне врсте „ватрене воде“.

Млади Ваљевци ретко одлазе у вечерње проводе „у госте“, у друге градове, али зато у Ваљево, у познате клубове, попут „Арене“ и „Златног чекића“, или у кафиће „Скала“, „Зипа“, „Азуро“, „Джипси“, „Рустик“, „Балтазар“, долазе млади из околних места.

- У кафићима се остаје у зависности од дубине джепа - објашњава Ваљевка, која студира у Београду. - Моје друштво и ја једва чекамо викенд да дођемо у Ваљево, да се видимо са старим друштвом и да се добро проведемо.

Б. П.