Јелена Гавриловић: Нисам фатална заводница

ВЕЋ дуже време Јелена Гавриловић важи за једну од најпопуларнијих, али и најлепших српских глумица млађе генерације. Година која је за нама ударила је још један снажан печат на то. У фокусу телевизијске публике је тренутно највише због три гледане серије - "Истине и лажи", "Немањићи" и "Убице мог оца". После обавезама испуњеног финиша 2018, тренутно ужива у одмору и скупља снагу за све што је чека ове године.

- Прошла година ми је била баш динамична, са успонима и падовима у паузама снимања - искрено, за "Новости", каже Јелена. - Узбуђена сам због тога. Сваки глумац је срећан кад има посла, зато што је ово јако мало тржиште, а нас је превише.

* Волите да певате, наступали сте са "Рок опером" у Сава центру, планирате ли албум?

- Не, јер не видим поенту. Волим музику, и с времена на време ме неко позове да отпевам нешто. Играла сам и у представи о историји рокенрола "Стена и котур". Кад бих се, међутим, професионално бавила музиком, она би била толико некомерцијална, да бих на крају морала да плаћам људима да ме слушају. Наравно да бих снимила нешто за потребе саундтрека за филм, серију или представу, и у те сврхе ћу и урадити. Албум као албум - мој одговор је, засада, не, али не значи да се неће променити. Никад не знате шта вам живот носи, какве људе и које су њихове улоге у вашем животу.

* Докле се стигло са снимањем филма по хиту "Балада о Пишоњи и Жуги" групе "Забрањено пушење"?

- Доста дуго они скупљају новац, тешко је да се регионално покрије. Било би супер да се то реализује. Играла сам главне улоге у неким пројектима који никад нису доживели премијере, јер није затворена финансијска конструкција. Ако нешто буде било од певања, то ће сигурно бити, засада, са "Забрањеним пушењем".

ПРОЧИТАЈТЕ И: Јелена Гавриловић: Глума је као маратон

* Оптерећује ли вас популарност?

- Мој пут уопште није био једноставан. Имам утисак да у овом задовољству не могу да уживам кад се осврнем и размислим колико сам на томе радила. Ништа ми се у животу није десило преко ноћи, нити случајно. Академију сам уписала 2001, са 18 година, после трећег разреда гимназије. Кад сам је завршила, апсолутно нисам имала посла. Чекала сам дуго своју прилику. Десио се чувени филм Дарка Бајића "На лепом плавом Дунаву". Усред снимања се запалио брод. Помислила сам - нека мрачна сила се надвила над мојом каријером. Онда сам баш за тај филм добила награду у Нишу и све је кренуло узлазном путањом - Атеље 212, "Коса", контроверзни "Српски филм", па Дизни, па "Твоје лице звучи познато", реклама за банку, "Синђелићи"... Имала сам срећу да су ме се у правом тренутку сетили прави људи од којих сам много научила. Рецимо, Бајић. Он је први редитељ са којим сам радила и имала сам огромну трему. Био је диван, као и његова породица. Од њега сам научила доста о филму, не само испред камере, већ и о продукцији, монтажи. Јако сам му захвална на томе.

* Да ли је напорно снимати маратонску серију "Истине и лажи"?

- Јако је тешко. Имала сам срећу да су ми се, пред крај, проредили дани снимања па сам успела мало и да се одморим. Морам да похвалим продуценте серије. То је сулуд пројекат - мислим да нико никад код нас није успео да сними толико епизода.

* Да ли бисте гледали тај тип серије да је не снимате?

- Никад се жанровски не ограничавам. Гледам шта ми се и кад ми се свиђа, зависно од тога како сам расположена. Волим, рецимо, цртане филмове - од оних за узраст од шест година до озбиљних Дизнијевих. Ово је ера хиперпродукције, телевизија је доминантна. Толико мало имамо биоскопа, да се дивим колегама које се боре и раде филмове. И треба да се боре, јер то вреди. Публика је засићена различитим садржајима. Играла сам у разним серијама које су биле веома гледане. У некима сам имала мању, у некима већу улогу. Свака серија има своју публику. Рецептура популарности "Истина и лажи" је врло једноставна. То је породична серија која обухвата различите генерације. Из истог разлога је "Бољи живот" био гледан. Људима је потребно да се мало удаље од сопствених проблема и да гледају друге људе какве могу да сретну у комшилуку.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Јелена Гавриловић: Нисам зла као Татјана

* Задовољни сте тиме како вам је 2018. протекла пословно.

А приватно?

- Све ми је било потаман. То је за мене била година великих преиспитивања, и пословних и приватних. Довела сам себе до граница могућности.

"Истине и лажи"

* Некад вас сврставају у клише фаталних заводница?

- Мени то уопште не смета, чак ми је забавно. Сви који ме познају знају колико сам приватно другачија од оног што играм. Чекам прилику да публика доживи потпуни шок, кад види каква сам заиста. У неким својим јавним излагањима сам доста сведена. Другу енергију носим са собом. Увек је добро кад имаш више слојева, можеш да се поиграваш са публиком. Некако си се заштитио, мислим да је то у реду.

* Постоји ли улога о којој маштате?

- Да, али вам нећу рећи која је (смех).

* Има ли кланова у глумачким поделама у Србији? Да ли је могуће ишта планирати?

- Не. Све је непредвидиво. Ја сам имала толико успона и падова. Све што сам испланирала - тако није било. Водила сам се увек унутрашњим осећајем. Не постоји ниједан глас бољи од оног сопственог који ти каже шта треба да урадиш. Тешко може да се планира кад је уметност у питању, не само у Србији. Није наша земља ништа другачија у односу на остале. Мислим да је то игра на срећу.

"Немањићи"

УЧИМ НА СОПСТВЕНИМ ГРЕШКАМА

ГЛУМИЦА, осврћући се на минулу годину, каже да не постоји ништа што не би поновила:

- Не бих ништа научила да нисам тако радила. Ја сам од оних људи који се уче на сопственим грешкама.

Стога не чуди што је пожелела да јој ова година, на пословном плану, буде једнако успешна.

- Немам никаквих посебних жеља осим здравља. Мислим да је то најважније. Ми глумци нисмо никакви уметници, већ физички радници - уз смех је додала Јелена.

ФИЛМ И ТЕЛЕВИЗИЈА ПРЕ ПОЗОРИШТА

ВОЛИ Јелену и позоришна публика, међутим, театар је тренутно у другом плану, због недостатка времена.

- Добила сам понуду за једну представу, али сам морала да одбијем због снимања серије "Истине и лажи" - на моје велико незадовољство, јер ми заиста фали позориште. Морам, додуше, да признам да између позоришта с једне, и филма и телевизије са друге стране, увек бирам филм и телевизију. То никад нисам крила - искрено каже за наш лист глумица.