СЕЋАЊЕ НА НЕШУ ЛЕПТИРА: Његов живот је био модра бајка (Фото / Видео)

- Неша је написао текст пред одлазак у болницу, а последње стихове у болници - каже за наш лист Жељко Радуловић. - Није завршио музику, па је то уобличио Милан Ђурђевић. Песма је остала недоречена, то је мој последњи живи контакт са Нешом, који се сада наставља. Оставио је још неколико недовршених песама. Цео Нешин живот је био "Модра бајка", од првог ветра у леђа, првих песама и наступа. Одржао је 200 наступа пре него што је објавио прву плочу. Претпостављам да је нешто слутио, модра боја увек оставља упитник. Живот није ни црн ни бео, већ нешто између, то је управо та модра боја. Неша је стварао у набоју. Шта му је прво било под руку, то је дохватио, оловку, папир или било шта друго. Тако је записивао своје мисли, па је на лекарском рецепту пред одлазак написао песму.

Прочитајте још - "Сузе" са лекарског рецепта

Радуловић наглашава да је захваљујући Неши Лептиру, Милану Ђурђевићу и "Неверним бебама" песма наставила да живи и да је његов брат увек знао да разведри људе.

- Опет су оживеле оне ситнице, опет јелени умиру сами, неко неком виче врати се, некога мучи где је Наташа, неко говори дечко 'ајде олади или немој да ме нервираш. Опет боле груди балканске, неко креће трагом ветра док сузе са звезда падају...

Неша и Љуба Мољац Фото приватна архива

На питање зашто је требало да прође толико година да песма буде објављена, Радуловић каже:

- Неша је био културна икона овога града и поднебља. То се не меша са политиком или било којим другим стварима. Чека се прави моменат да наиђете на сродне душе и квалитетне извођаче који имају исти набој енергије и жељу да наду и веру у љубав поделе са другим људима. "Неверне бебе" нису случајно ту, они су размишљали као Неша. Када су чули ову песму, одушевили су се. Ова песма је Нешина последња порука. То је доказ да је несебично делио љубав са људима око себе. До последњег тренутка је желео да пише, то је била његова мисија.

Брат Неше Лептира нам открива о чему су разговарали пред његов одлазак.

Неша Лептир

Прочитајте још - Неша Лептир - вођа свитаца

- Шалио се док је био у болници. Пре тога је желео да поново посети Лику, место где је рођена наша мајка и где је провео дивне дане са другарима у шаторима. Желео је још једном да понови ту сцену из свог живота. Али није стигао. Чак и овај спот донекле дотиче ту његову љубав према природи и жељу да се поистовети са њом. Када је као дечак са татом отишао на пијацу да купе божићну јелку и видео да је то сечено дрво које је било живо, плакао је. Нису могли данима да га смире. Емоцију је имао не само према људима, већ према свим живим бићима. Волео је да шета по киши, нарочито лети. И смех и плач су у категорији људских осећања. И једно и друго има исту вредност и то је неговао кроз живот и стваралаштво.

"Дечко 'ајде олади"

КОНЦЕРТ

У ЗНАК сећања на Нешу Лептира 1997. организован је концерт у Сава центру.

- Било је то тешко урадити јер су још била свежа сећања на њега - каже Жељко. - Потрудићемо се да за 30 година од његове смрти организујемо концерт и окупимо поштоваоце Неше Лептира.

Жељко и Неша

БРАВО МАЈСТОРИ

НА питање шта би Неша рекао да је жив и да је чуо песму, његов брат каже:

- Да је жив рекао би: "Браво мајстори." А затим: "Извините што сам закаснио." Онда би се насмејао, уозбиљио а затим пустио сузу.