Слобода Мићаловић: Држава мора да заштити глумце

ПРЕ две седмице приказана је прва епизода дуго очекиване драме "Корени" (недељом у 20.05 на РТС 1). Осим што је одмах избила на прво место по гледаности домаћих серија у октобру, екранизација романа Добрице Ћосића покупила је комплименте за "дирљив и паметан текст", али и на рачун "добре глуме". Једна од најпопуларнијих домаћих глумица, Слобода Мићаловић, која тумачи Симку Катић, открива за "ТВ новости" да је прижељкивала позитивне реакције публике. Била је, каже, свесна квалитета серије и самог текста. Не само Ћосићевог дела, већ и његове ТВ адаптације иза које стоји сценариста Ђорђе Милосављевић.

Прочитајте још - Слобода Мићаловић: Чувајмо наше породице

- Опет се показало да је добар сценарио подједнако важан, као и редитељ и глума. Ретко се дешава да од лошег текста настане добро дело. А "Корени" су окупили одличну ауторску и глумачку екипу. Уз то, прорадили су нам и гени. Ударили су тамо где треба, у срце. Још на снимању били смо сигурни да публика неће остати равнодушна, а тек нас очекују одличне епизоде.

* Како сте се осећали у Симкиној кожи, која је носила велико бреме на крхким леђима?

- Много питања ми је пролазило кроз главу. Није то било тако давно. Радња серије је смештена на крај 19. века. Виђали смо такве жене у околини, наше баке и мајке. Тај понос, ту пожртвованост, па чак и храброст коју је имала Симка. Често ме је мучило питање да ли је важнији морал или живот. А сад сам се први пут сусрела с том темом и тако комплексним ликом. Симка је морал, који ју је одвео у прерану смрт, заменила за нови живот. Онда кад се одлучила на радикалан потез да с другим човеком зачне дете, како би сачувала Аћимову фамилију. То је вечито српско питање у вези са мушким дететом. Још му се нисмо отргли, само смо се обукли у мало боље крпе.

* Ако су поруке Добрице Ћосића и даље актуелне, како то да као друштво нисмо напредовали, научили нешто на својим грешкама?

- То је индивидуална ствар. Желим да верујем да се сваки човек труди да напредује. Кад је реч о великим књижевним делима, њих одликује прича која може да се смести у било које време. А то је суштина људске природе. Можете променити понашање, али не и природу.

* Рекли сте да нам политика разара породицу. Шта би могло да нас врати коренима, истинским вредностима које смо изгубили негде на путу евроинтеграција?

- Наметнут нам је систем вредности у којем покушавамо да се снађемо. Много брже напредује виртуелна стварност, него што људски мозак може то да испрати. Налазимо се у вакууму између ње и природе. Довољно је да погледате друштвене мреже и схватите да живимо у имагинарном свету, где се смештају само најлепши моменти одређеног дана или периода неке особе. То вас лако може бацити у депресију, уколико помислите да вам се не дешава ништа у животу. А заправо дозвољавате да ваш мозак буде преварен. То је моменат у којем се губимо, поготово ми из великих градова. Преко нам је потребно да се вратимо породици, људској суштини. Имам много пријатеља који су се вратили на село, на огњиште. И ја сам са породицом пронашла место близу Београда где имамо додир с природом. Савремена породица је у компликованијој ситуацији, него што је то била Аћимова. Изложенија је лошим утицајима. То се могло видети и у сценама у којима мушкарци седе и читају новине, а жене се за то време баве другим пословима. Информације им нису биле лако доступне. То је штитило кућу. А данас је и мушкарцима и женема подједнако испуњена глава информацијама, углавном ружним, да не знамо ни куда ћемо ни шта ћемо с њима.

* Епоха вас ни у једном значајном ТВ или филмском пројекту није заобишла. Чиме то привлачите редитеље костимираних дела?

- Чињеница је да ме има више у епохи. Али кад погледам колико сам тога снимила, схватам да су заправо те серије и филмови били најгледанији, па се и више пута репризирали. Због тога се стиче такав утисак. Биће да је то спој физичког изгледа и, вероватно, моје душе. Суштински припадам епохи. Не сналазим се у модерном времену. Не кажем да не могу да играм савремену девојку, жену, али се боље осећам у добу где је мерило вредности био морал. Данашње време одише баналношћу. Не знам шта бих причала о њему. О ријалитију, свакако, не. О немаштини - да, али не знам како да помогнем. С друге стране, "Корени" су капитално дело Добрице Ћосића које ће остати генерацијама у аманет и велика част за сваког глумца да се нађе у његовој екранизацији.

* Мало која глумица средње генерације може да се похвали разноврсном и богатом каријером као што је ваша. Шта би била њена круна?

- Тек сад сам у пуној снази! Имам 37 година и много тога да понудим, рано је за подвлачење црте. Младост нуди чистоту, лепршавост, непосредност, а зрело доба - дубину. За наш посао је добро кад вам се на лицу види проживљен живот. Кад се осврнем иза себе, могу да кажем да спадам у оне глумце који су имали срећу да раде са најбољим позоришним, филмским и телевизијским редитељима, као и колегама. Наравно, има још врхунских глумаца, са којима бих волела да играм. Међу њима су Драган Бјелогрлић и Никола Којо. Надам се да ћу се после "Корена" опробати и у другим жанровима, управо због глумачког сазревања.

* Мало која глумица средње генерације може да се похвали разноврсном и богатом каријером као што је ваша. Шта би била њена круна?

- Тек сад сам у пуној снази! Имам 37 година и много тога да понудим, рано је за подвлачење црте. Младост нуди чистоту, лепршавост, непосредност, а зрело доба - дубину. За наш посао је добро кад вам се на лицу види проживљен живот. Кад се осврнем иза себе, могу да кажем да спадам у оне глумце који су имали срећу да раде са најбољим позоришним, филмским и телевизијским редитељима, као и колегама. Наравно, има још врхунских глумаца, са којима бих волела да играм. Међу њима су Драган Бјелогрлић и Никола Којо. Надам се да ћу се после "Корена" опробати и у другим жанровима, управо због глумачког сазревања.

* Ваш последњи поздрав икони југословенског филма Милени Дравић био је веома дирљив. Може ли се наша кинематографија опоравити после толико изгубљених глумачких великана?

- Тешко је нама који смо остали. Кад чујете такву вест, у трену постанете немоћни. Одмах помислите на ненадокнадив губитак. А он је огроман! Смрт би могла да погледа у другу страну, да се склони из ове земље. Не знам да ли се икада догодило да за само три године изгубимо оволико фантастичних глумаца. Милена Дравић као да је ставила тачку на тај тужан низ. Даћу себи слободу да њу, ипак, издвојим, јер је реч о посебној и реткој каријери. Она је снимала с најбољим редитељима на овим просторима. Иза себе оставила је велике филмове, улоге и награде. Један Хичкок је причао о њој. Не могу да се, ипак, не осврнем и на Драгана Гагу Николића, Манду, Небојшу Глоговца, Маринка Маџгаља, Бату Живојиновића и Бору Тодоровића који су нас брзином светлости напустили. Биће тешко без њих, али верујем да имамо још много тога да понудимо као еснаф. Само нам је потребна заштита.

* На коју врсту заштите конкретно мислите?

- Сматрам да су ови тужни одласци упозорење за оне који се питају у нашој држави. И сами видите колико народ пати кад нас глумац напусти, као да је изгубио најмилијег. То је духовни пад, који нам се управо дешава. А уметност духовно храни народ и подиже га. У старој Југославији бринуло се о глумцима. Они су били људи од државног значаја. То нам недостаје. Ако уметници, научници и спортисти не представљају земљу, ко ће? Тешко да без њих можемо да функционишемо.

ГЛУМИ И У РУСИЈИ

СЛОБОДА је недавно завршила снимање нових филмова у Казахстану и у Јерменији, у којима игра главне улоге.

- Полако нам се отвара руско тржиште. На то сам се благо концентрисала. Али овде сам, не идем никуд. Ускоро се отвара ново позориште на Бановом брду, где ћу заиграти у комедији Николе Пејаковића "Шећер је ситан осим кад је коцка".