Влатко Стефановски: Фолклор је шарен као ћилим

СВИРАЈУЋИ, како сам каже, свој стандардни репертоар, трио Влатка Стефановског приредио је публици 53. "Мокрањчевих дана" концерт за памћење интерпретирајући обраде народних песама и композиције из опуса групе "Леб и сол".

- Уживао сам - казао је, за "Новости", Стефановски после свирке. - Публика нас је запратила у сваком тону, у сваком тренутку су знали шта радимо и реаговали сходно томе што смо свирали и давали. Први пут сам на "Мокрањчевим данима" и први пут у Неготину и страшно ми је важно кад дођем у неко место, а ово није патетична изјава, већ чиста истина, да оставим утисак најбољи што могу, а баш је тако било вечерас у Неготину.

Један од највећих гитарских виртуоза са ових простора открио нам је да се и дан-данас, баш као и Мокрањац некада, одушевљава народном музичком традицијом која га инспирише одмалена.

- Шаренило ме је привукло - објашњава уметник. - У фолклору има много различитих боја, као ћилим народни. Таква је и музика, плава, зелена, црвена, жута, небоплава, црна, бела, окер...

ПРОЧИТАЈТЕ И: Завршени 53. „Мокрањчеви дани“ у Неготину

Народна музика је пуна тих боја, пуна меланхолије, туге, пуна блуза, али пуна и весеља. Ако није природна, није добра, ако није аутентична, није добра, а, на сву срећу, на Балкану има вишак те добре музике.

"Македонско девојче", "Се заљубив једно моме", "Јовано, Јованке", али и песме инспирисане народним колима, различитих тактова, чиниле су тек део магије неготинског концерта Влатка Стефановског, бас гитаристе Ђока Максимовског и бубњара Дина Милосављевића. Публика је певала углас и највеће хитове групе "Леб и сол" - "Чувам ноћ од будних", "Као какао", "Чукни во дрво", "Скопје"...

- У мојој глави не постоји мала и велика средина - казује Влатко. - Ја сам то одавно научио. Ако желите да сретнете провинцијалца, можете га срести и у метрополи. Ако желите срести фине људе, можете их срести у најмањем месту, у селу, и у шуми, и на ливади.

Мада је први пут у каријери у Неготину, маг гитаре нада се још којем позиву, што због Мокрањца, атмосфере самог фестивала, али због публике. Још је један разлог, каже. Дом културе у Неготину има - дрвен под:

- Волим ове дрвене подове. Такав је "Мусиквереин" у Бечу, огребан од свих могућих чела и оркестарских столица, а то им додаје шарма. Не волим кад видим теписоне, бетоне, нису акустични, нису за музику, а дрво је инспиративно. Мали је Неготин за овако велику салу, али је то вероватно оставштина Мокрањчева и тај дух очигледно још живи.