Машан Лекић: Како сам упознао Шиптара и Кума

КРВАВИ обрачуни на улицама главног града обележили су свакодневицу Београђана током бурних деведесетих. Период великог процвата криминала изродио је моћне жестоке момке, који су одлучивали о животима многих. Санкције и немаштина разориле су друштво, а такву атмосферу искористили су "шефови подземља" да уграбе своје парче славе и оките се титулом узора младих. Одрастање уз звуке рафала и турбо-фолка у многима и даље буди бурне емоције, те је прва мисао у главама већине становника Србије на помен "лудих" година - не поновило се! Ипак, и данас волимо да одшкринемо врата "мрачног света" и освежимо сећања на тадашње догађаје. Двехиљадите донеле су промене, а у то време "омађијан" црном хроником свој новинарски рад започео је и Машан Лекић, данас аутор "Досијеа" (уторком у 22.00 на Прва ТВ). У разговору за "ТВ новости" он тврди да је некад било срамота бити полицајац.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: БУМ У ФИЛМСКОЈ ИНДУСТРИЈИ: Дизни купује највећи део "Фокса"

- Униформе су облачили углавном они који су долазили са ратом захваћених подручја, па у интервентној јединици београдске полиције нисте могли да видите Београђанина! Али сада је све другачије - каже Лекић. - Драго ми је да срећем младе инспекторе, који кажу да су уписали Полицијску академију, између осталог, зато што су гледали "Досије". То је велика част!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Евросонг": Песме под шифром

Откад је ова емисија о криминалу угледала светлост дана на Фокс каналу, касније преименованом у Прва ТВ, привлачила је велику пажњу јавности, и тако постала један од најгледанијих ТВ формата.

- Желео сам да прикажем какве све опасности постоје у земљи и свету, као и да упознам гледаоце са начином на који функционише наша полиција. У то време (2007/2008) поверење у органе реда и даље је било пољуљано. зато сам настојао да представим оне часне људе, који професионално обављају свој посао - каже наш саговорник. - Не могу да тврдим да народ данас више верује полицији, али сам сигуран да је ситуација боља у односу на деведесете.

Досад се хватао укоштац са проблемима трговине дрогом, борбом нарко-кланова, врбовањем секти и сатанистичким обредима, отмицама, свирепим убиствима... Међу врхунским екранизацијама нашла се и емисија о серијским силоватељима, а занимљиво је да је један од оних који су вребали жене у мрачним угловима некада био његов добар друг.

- Ишли смо заједно у основну школу и тај момак је био веома везан за мене. С обзиром на то да је ромске националности, многи су избегавали да се друже с њим, али не и ја. Зато ме је волео. Био је јачи од других и увек ме је на неки начин бранио - присећа се аутор "Досијеа". - Тад ништа није указивало на то да ће постати силоватељ. По завршетку школовања путеви су нам се разишли и, кад сам почео да се бавим црном хроником, сазнао сам да је починио серију силовања у Београду, а тако је наставио и по изласку на слободу. Урадио сам причу о напасницима и у тој епизоди описао његову прошлост. Добро сам знао каква је била породица у којој је одрастао и то сам приказао на екрану, али ниједног тренутка нисам желео да правдам његова дела. Никад се више нисмо срели, а знам да и сад лежи у ћелији.

Као 20-годишњак Машан је упознао неке од најозлоглашенијих криминалаца, који су утеривали страх у кости становницима Балкана.

- Приликом снимања једног музичког спота упознао сам Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума, који су тада били на почетку криминалне каријере. Бавили су се крађом аутомобила и били другари са Небојшом Ђорђевићем Шуцом, блиским сарадником Жељка Ражнатовића Аркана. Један од њих двојице се забављао са нашом познатом певачицом и појавио се у споту, али никад нисам успео да пронађем тај снимак. Ко би рекао да ће они деценију касније одлучивати о главама многих Срба! - прича Лекић. - Током снимања заједно смо седели у ресторану, дружили се, вечерали... Сећам се да је тад било веома хладно, те се брава на аутомобилу Душана Спасојевића заледила. То га је много изнервирало, па је ножем расекао платнени кров свог кабриолета и тако ушао у возило.

Прича о "пљачкашима џентлменима" - Бруну Сулаку и Лесковчанину Стиву, који су обијали златаре у Паризу и престрашене раднице обасипали ружама, покренула је серијал посвећен београдским жестоким момцима. Сазнавши нове детаље, променио је мишљење о некима од њих.

- Рођена сестра Ђорђа Божовића Гишке први пут је пред камерама описала братовљев живот и рекла да он није био невинашце, али да је пре свега био велики Србин. Тад сам сагледао ствари и формирао потпуно другачије мишљење о Гишки од оног које сам дотад имао - прича аутор "Досијеа" и "На месту злочина" (четвртком од 23.00 на Првој).

- Никад нисам осетио да ми је живот угрожен и све сам решавао у четири ока, кроз разговор с људима којима сам у том тренутку засметао - каже Лекић. - Током рада на емисији "На месту злочина", суочио сам се са многим опасностима снимајући акције полиције, спасавања завејаних на минус 20 степени, поплаве, пожаре...

Неколико пута сусрео се са актерима својих прича, али се све завршавало мирно.

- Током снимања реконструкције злочина у селу у близини Пожаревца радове је иза ћошка мирно посматрао човек који је то починио. Такође, у Београду нам је пришао убица младића о којем смо правили емисију, јер је препознао својих руку дело.

Његов првенац "Досије" ове године обележава деценију постојања, серијал "На месту злочина" такође је остварио велики успех код гледалаца, а Лекић нам открива да покреће још један формат радног назива "Иза браве", чија се премијера очекује почетком следеће године.

- Говориће о нашим људима ухапшеним у иностранству. Неки од њих су били у правим казаматима и живот им је висио о концу. Чућемо драматичне приче оних који су завршили иза решетака ни криви ни дужни. Између осталог, видећемо како је фудбалер Партизана грешком ухапшен на аеродрому у Дубаију, јер се зове исто као члан банде "Пинк Пантер" - наговештава Лекић.