Радош и Недељко Бајић: Породична слога је кључ успеха

БОЖИЋ је време дељења радости и љубави, али и праштања. У дому Бајић-Јочић атмосфера најсрећнијег хришћанског празника траје током целе године. Ова сложна српска породица, нетипична за данашње појмове а некада уобичајена, навикла је да јој кућа никад није тесна, иако их под истим кровом живи чак десеторо. Тако ће и Божић дочекати у љубави, без потребе да ишта једни другима праштају, поштујући наше традиционалне обичаје и аманет да их преносе с колена на колено.

У жељи да читаоцима "ТВ новости" дочарамо њихов дух јединства, угостили смо на насловној страни празничног броја главу најпознатије овдашње филмске породице - Радоша Бајића и његовог наследника Недељка. Са њима смо се срели једног хладног децембарског дана, симболично, испред Храма Светог Саве на Врачару. Баш као што ова светиња у сталној изградњи чува спомен на нашег највећег просветитеља, тако и Бајићи својим кинематографским делима о народском човеку и обичајима настоје да од заборава отргну суштину српског бића и православља.

- Величанственост Божића као празника јесте у његовој моћи да окупи људе и када је најтеже - каже нам Радош Бајић. - Још од малих ногу радовао сам се његовој прослави и обичајима који су ми обележили детињство. У рану зору, пре изласка сунца, пуцањем из пушака и прангија моји стари су објављивали одлазак у шуму по бадњак. Научили су ме да се најпре дрвету празник честита поздравом: "Добро јутро", уз молбу да нашим најближима у Новој години донесе здравље и срећу. Затим се засеца са источне стране и посипа житом, а домаћин има обавезу да га посече снажним ударцем из прве руке како се не би мучило. Деценијама смо овај обичај поштовали у родној кући у Медвеђи, где мој отац Милош, који је виталан упркос томе што ће ускоро напунити 85 година, и даље уноси бадњак. Последњих година са породицом дочекујем Божић код куће у Београду.

Прослава Бадње вечери у дому Бајића почиње обичајем уношења бадњака и сламе. Радоша на вратима дочекује окупљена породица. Најмилији га посипају житом и желе му добродошлицу, а затим најмлађи пијучу и траже дарове у слами. На трпези се служе посне ђаконије, које годинама припрема Радошева супруга Милена уз помоћ ћерке Јелене и снаје Ивоне. Пре него што приступе софри, Радош са сином Недељком и зетом Предрагом ломи колач, залива га вином уз "Оченаш".

- Мени и мојој сестри Јелени најважније је да деци усадимо љубав према српској традицији и обичајима, као што су то чинили наши родитељи - прича Недељко. - Најлепше успомене које везујем за Божић су породична окупљања на селу, где смо уз деду и прадеду обележавали највећи хришћански празник. Са радошћу се сећам како сам са њима одлазио у шуму по бадњак. Сам тај чин, који је дужност главе породице, а у којем сам учествовао, отварао ми је врата света одраслих. Због тога сам Божић волео још више. Настојим да препричавам деци успомене на детињство, како би и они развили исту љубав према традицији. Млади су данас изложени утицају примарно англосаксонске културе и пропаганде, принуђени су да забораве корене. Тако уместо Дана вина и Светог Трифуна славе Дан љубави, а стари српски обичај Беле покладе заменили су америчким празником Ноћ вештица.

На Божић фамилија Бајић-Јочић не иде у госте, већ дочекује положајника. Тог дана посвећени су једни другима, а ове године ће уз Радашиново вино и божићну трпезу анализирати протеклу годину. Сабираће утиске о томе шта је урађено и шта их чека у 2017. А следећег дана, као што обичај налаже, започеће послове како би им година била берићетна.

- Благословени смо тиме што живимо заједно, иако свако од нас има свој животни простор. Једни другима смо најбољи пријатељи и највећи ослонац. Сви смо усмерени ка истом циљу и делимо енергију којом га остварујемо. То је реткост у данашње време, али тај дар нас одржава и чини јачима - поручује Радош.

Уз наду да ће њихов пример заживети у домовима широм Србије, прослављени редитељ, сценариста и глумац са породицом пожелео је срећне божићне празнике читаоцима "Вечерњих новости".

"ПСИ ЛАЈУ, ВЕТАР НОСИ"

НА ДАН Божића емитоваће се последња, 101. епизода најгледаније домаће серије свих времена "Село гори, а баба се чешља" (РТС 1, 20.05). Упркос томе што се серијал после паузе од пет година вратио на мали екран, те се упоредо приказивао са неколико нових домаћих ТВ наслова, Бајићево "Село" није имало конкуренцију. И са завршним петим циклусом потукло је све рекорде гледаности! Мада се чини да причама о мештанима живописног Петловца крај Мораве нема краја, аутор је одлучио да се овог пута заувек опрости са њима и посвети новим изазовима.

- Са првим данима пролећа почињемо снимање нове серије "Пси лају, ветар носи" - открива нам Бајић. - Реч је о пројекту на којем дуго година темељно радимо и за који верујемо да ће постићи успех. Серија је урбана и посвећена је животу људи на периферији Београда. Баш као о српском сељаку, о тим нашим суграђанима ретко ко се бавио на телевизији. Углавном се снимају серије о људима из центра престонице, а никад немамо прилику да видимо како изгледа свакодневица хиљада оних који из многобројних приградских насеља долазе у градско језгро због посла и обавеза. Ја сам написао сценарио, а овог пута улога режисера поверена је мојој ћерки Јелени.