Свако стабло злата вредно

НА подручју Војводине, ЈП "Војводинашуме" ће до пролећа 2019. године обновити шуме на површини од 1.450 хектара, а нове шуме ће подићи на око 95 хектара. За Војводину, која важи за један од региона у Европи са најмање шума, како упозоравају из овог предузећа, и то је мало.

На основу стандарда развијених земаља Европе, пошумљеност Војводине би са садашњих 140.380 хектара, што је свега 6,5 одсто, требало да се увећа више него двоструко. Просторним планом АП Војводине, дефинисано је да је потребно подићи још око 140.000 хектара нових шума, међутим, реализација тог плана је дугорочна.

Осим тога, у систему ЈП "Војводинашума", како истичу у овом предузећу, готово да и нема слободних површина за пошумљавање, па је неопходно да се у овај план укључе и други, почевши од локалних самоуправа.

- Највише шума има у Срему, а најмање у Банату - наводе у ЈП "Војводинашуме". - Проблем са мањком шума не би био тако акутан, да су шуме равномерније распоређене. Више од 90 одсто свих шума се налази у уском појасу Посавља, Подунавља и Потисја, затим на подручју Фрушке горе, Вршачког брега, Делиблатске пешчаре и Суботичке пешчаре.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Апел: Заштитимо шуме Србије од пожара

Свега десет одсто шума је разбацано на простору од око два милиона хектара, тако да је према подацима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, у чак 14 општина проценат пошумљености мањи од једног процента.

Човек због непажње, заблуда или обести, по статистичким подацима, у 95 одсто случајева узрокује пожар. Нису ретки ни случајеви намерног уништавања младих стабала због погрешног уверења да ће усеви у хладовини крошњи стабала бити слабији. Проблем за шуме су и шумокрадице које редом секу стабла, под изговором да су у лошој материјалној ситуацији. Секу углавном стабла која су требала да расту још дуги низ година, па штета није само вредност посеченог дрвета, већ и трошкови новог пошумљавања.

Проблем војвођанским шумама стварају и домаће животиње, посебно свиње, који осим што су покриће њиховим власницима за шумску крађу, рију око банкина, шумских путева и одводних канала. Због тих оштећења, урушени канали не могу да прихвате воду, па је шумски пут поплављен после готово сваке веће кише.

ОДБРАНА ОД ПОПЛАВА

ШУМЕ имају огроман капацитет да прихвате и филтрирају воду, те су од непроцењивог значаја код регулације поплава. Поплавни талас успорава своје кретање када наиђе на шуму, што развијене земље користе као ефикасно решење у управљању поплавама, како би се могуће штете свеле на што мању меру.