Пракса у завичају будућност у Нишу

ЗБОГ понуде председника Општине да ради у струци, на месту секретара СО, дипломирани правник Александар Николић (32) се вратио у завичај и постао један од ретких младих људи који није заувек отишао из Црне Траве. Ипак, ни "звучна функција", ни чињеница да је посао који обавља релативно добро плаћен нису довољни за то да и будућност види у родном месту...

- Средњу школу сам завршио у Сурдулици, факултет у Нишу, а за повратак је пре пет година пресудна била понуда која је стигла одмах по дипломирању. Желео сам да што пре стекнем праксу, а то што овде живим са родитељима, па не бринем о одржавању домаћинства ми омогућава да припремам правосудни испит. Ипак, није реално очекивати да се млади врате само због локалпатриотизма, јер је овде мало људи, махом су старачка домаћинства, а перспективе нема. Ја слободно време проводим учећи, већ сам положио и испит за рад у органима управе, али ми смета то што у Црној Трави нема било каквог друштвеног живота - објашњава Александар, и додаје да место оживи само током лета, када они који су на време отишли дођу на годишњи одмор.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - У мом Голубићу сунце другачије греје

Каже и то да са малобројним вршњацима који нигде нису ишли има мало заједничких интересовања, па - с обзиром на то да планира бављење адвокатуром, што је у месту са око 1.400 становника својеврсна немогућа мисија - са неколицином факултетских колега размишља о отварању канцеларије у Нишу.

- Томе тежим, а време ће показати да ли сам реалан. У сваком случају, из Црне Траве нећу одлазити по сваку цену и на то ће утицати и све друге животне околности - закључује Александар Николић.

САБОР

ТОКОМ јула и августа, број људи у Црној Трави се повећа и за неколико хиљада. Најживље је 21. јула, када се празнује Свети Прокопије и одржава традиционални Сабор печалбара и неимара, па се овде сјате рођаци и пријатељи из свих крајева Србије, чак и иностранства...