ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ: Проширио посао и донео наду шивачима на коловрату

ПРИЈЕПОЉАЦ Иван Љујић светли је пример како се уз мало предузетничког духа и помоћ државе може од мале породичне занатске радионице направити успешно предузеће које сада запошљава скоро 50 радника и своје текстилне производе пласира у неколико земаља Европске уније. Занатску радњу "Коник" Љујић је покренуо као стартап пре 12 година, а сада захваљујући субвенцијама Националне службе за запошљавање и ангажовању запослених у свом погону на коловрату, производи заштитну одећу високог квалитета по европским стандардима.

Прочитајте још: Повољан зајам сеје њиве

- Мислим да је држава програмима за запошљавање пуно помогла свим привредницима. Новац који сам добио прошле године инвестирао сам у производни погон и у осавремењавање машина и опреме. Сада је моја фирма знатно опремљенија и конкурентнија на тржишту - прича за "Новости" Иван Љујић.

У овом текстилном предузећу посао је пронашао велики број радника, углавном из категорије теже запошљивих, односно оних који су старији од 50 година. Такав пример је и са Џемилом Шито, која је након затварања ТК "Љубиша Миодраговић" остала на улици.

Прочитајте још: Иновативним компанијама још 30 милиона динара

- После 15 година рада у Текстилном комбинату остала сам без посла. Готово пола деценије тумарала сам од немила до недрага у нади да ће ме неко примити да радим. Овај посао сада улива сигурност и омогућава егзистенцију мени и мојој породици - каже видно расположена Џемила.

Посао шивача у "Конику" одагнао је мисли и намеру Слађани Пузовић да се одсели из родног града и да крене трбухом за крухом у бели свет.

- Пет година сам провела на тржишту рада. Таман када сам изгубила сваку наду да могу до посла доћи у свом граду, стигао је позив за запослење у овом предузећу. Услови за рад су одлични, плата је редовна - у даху каже Слађана.

ИСКУСТВО ИЗ "ИРИСА"

У ПРИВАТНИ бизнис Иван је ушао 2004. године, након пропасти тада друштвених предузећа у којима је радио после завршених студија. Искуство стечено у некадашњем текстилном гиганту "Ирису" почео је да примењује у очевој кројачкој радњи која је брзо постала тесна. Новац за набавку првих машина позајмио је, каже, од рођака, да би га вратио пошто је од државе добио субвенцију за покретање стартап радње. Из године у годину, обим посла се повећавао и ширило тржиште. Прошле године захваљујући добијеној субвенцији за запошљавање 19 радника од стране Националне службе за запошљавање, посао је преместио у нови погон, где је сада запослено око 50 људи.