Спречено принудно исељење самохране мајке и њене деце

Бројни пријатељи, комшије и рођаци од раног јутра окупили су испред стана Танасковићеве.

"Срамота је да да ми од рођеног оца бранимо децу да остану на улици и без крова над главом. Док се њихова мајка свим силама бори да Матеји који болује од аутизма помогне на све могуће начине, тражећи лекаре из свих делова света да њеном сину помогну, али ништа мање трудећи се да старијег сина изведе на прави пут, њихов отац избацује их на улицу. Нећемо то да дозволимо“, каже пријатељ Душан Илић.

Фото: Ј. Ћосин

Насупрот њима, дека дечака први је дошао да помогне сину да из стана исели своје.

"Ја сам стан купио сину, када се растао од ње, поднео је захтев да се она исели. Међутим она то одлаже. Унуци су моји, јесу, али мој син није дужан да им обезбеди где ће да живе, нека мајка мисли о томе“, рекао је Милосав Радловић, дека Матеје и Срећка.

Он додаје и да је Оливери нудио да пређе у њихов други стан, који је желео да им уступи на коришћење, што је она одбила, вероватно из страха да би тако опет могла да остане на улици.

Фото:Ј. Ћосин

АГОНИЈА КОЈА ТРАЈЕ ТРИ ГОДИНЕ

Да из стана који су заједно купили 2008. године, али који је у његовом власништву, избаци своју бившу супругу и два сина, Матеју (10) и Срећка (13), Срђан Радловић покушава пуне 3 године.

Решење о извршењу донето је 2015. године и њиме је наложено исељење из стана Оливере и њене деце. Међутим, 6.9.2017. године је донета пресуда којом је усвојен тужбени захтев Оливере где је утврђено да она са децом има право становања у стану у Нишу који је био предмет поступка. Како објашњава Костић, уколико Апелациони суд у Нишу буде усвојио пресуду, они ће моћи да наставе да живе у стану.

Након што су из суда јавили да се извршење одлаже, Радловићи су покушали да на силу уђу у стан, чиме су се окупљени грађани успротивили. Радловићи су након тога позвали и полицију, која им, међутим, ипак није дозволила да уђу у стан. Грађани су најавили да ће наизменично сваког дана дежурати испред Оливериног стана како би је заштитили.

Фото: Ј. Ћосин

"Мука ми је да сваког дана са спакованим коферима чекам извршитеље", рекла је Оливера.

Како је објаснила, не зна како је дошло до зачкољице око власништва стана. Поседује признаницу да је стан платила део стана, али је он ипак у власништву њеног бившег супруга.

„У време када смо куповали стан, ја сам сазнала да моје дете има аутизам и ништа ми тада више није било важно", објашњава Оливера.

Додаје и да се не боји да ће остати на улици, пре свега због људи који су уз њу и подржавају је, али јој тешко пада да уз све муке, поред тога што је самохрани родитељ и што покушава да свом детету нађе лек за проблем који га је снашао, сваки дан, са спакованим коферима извршитеље чека на врата.