ПУНО АСОВА СА СП У МЛАДОСТИ ПРОШЛО КРОЗ ПРАВИ ПАКАО: Боси, гладни, депортовани...

ИГРАЊЕ на Мундијалу је врхунац у каријери фудбалера. Достићи највиши ниво није лако, за то је, уз таленат, потребно много рада, одрицања, жртвовања... А неки од играча на Мундијалу прошли су у животу кроз сито и решето, одрастали у потпуном сиромаштву, имали проблема, али су успели.

Ово је прича о неким истакнутим играчима који су проживели праве драме, али су успели, јер су љубав према овој игри и сплет разних околности победили све невоље. Тројица Бразилаца, Роберто Фирмино, Габријел Жезус и Каземиро имали су тежак живот, а сву тројицу ћемо гледати против Србије.

Фирмино је био предодређен да продаје кокосово уље, а захваљујући зубару Марселијусу Портели постао је један од цењенијих нападача Бразила. Родитељи су му бранили да игра фудбал, закључавали га у кућу, јер је морао да ради на плантажи, а Портела је видео таленат и постао му менаџер. Са 17 година је кренуо на пробу у Олимпик из Марсеља, али у Мадриду није прошао имиграциону контролу, па је враћен у Бразил. Није клонуо, сада је ас Ливерпула и узданица Бразила.

Габријел Жезус је као један од најталентованијих нападача данашњице стигао за "брдо милиона" у Манчестер сити, али пре само четири године пребродио је шок. Отац га је оставио, није имао ни за патике, и на Мундијалу 2014. осликавао је мурале у Сао Паулу. Није пао, заинатио се, тренирао осам сати дневно и преко Палмеираса стигао 2017. у Сити. Данас поносно носи чизме од више хиљада фунти и са Бразилом јури титулу.

Каземиро је ас Реал Мадрида, али увек плаче кад се сећа свог детињства. Био је толико сиромашан да његова породица једва крпила крај с крајем. Сећа се да је мајка морала да га превари како му не би купила обичан сок, јер није имала новца, а стидела се да му то каже. Играо је у изношеним поклоњеним копачкама, али је радећи вредно успео да постане један од најбољих играча на СП до 17 година 2009, а после је преко Сао Паула стигао до Реал Мадрида.

Прочитајте још И ТО СЕ ДЕШАВА: Навијачи Хрватске и Србије загрљени у Москви

- Кад видим шта сам стекао, увек се расплачем и помислим на детињство и мајку - каже Каземиро.

Пољски ветеран Јакуб Блашчиковски је као десетогодишњак био сведок породичне трагедије, јер му је отац убио мајку! Тата је завршио у затвору (15 година), он је са братом Давидом отишао код баке. Ипак, 1996. ујак Јиржи Брезечек, капитен селекције Пољске, стао је иза Јакуба и подржао га да настави да се бави фудбалом. Направио је каријеру у Висли, освајао све што се могло са Борусијом из Дортмунда и увек је све успехе посвећивао мајци и баки!

Колумбијац Хуан Гиљерме Квадрадо је као четворогодишњак видео како му улична банда убија оца. Мајка је с њим успела да побегне, одрстао је на плантажи банана, продавао је сладолед, али никад није напуштао сан о фудбалу. Преко Медељина је стигао у Италију, Удинезе, Фиорентину, па преко Челсија у Јувентус. Ово му је други Мундијал.

Прочитајте још ТРОШАК ОКО 13 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Руси још рачунају колико ће да их кошта организација Мундијала

И нигеријски ас Виктор Мозес (Челси) је био жртва рата у Нигерији 2002. јер су му родитељи убијени код куће. Са 11 година добио је азил у Енглеској и кренуо од нуле.

- Родитељи би били поносни на мене. Играо сам фудбал без патика, бос, с малом лоптом. И успео сам захваљујући раду, вери и Богу - каже Мозес.

Његов сународник, голман Вулфса Карл Екеме је пре само годину дана оболео од леукемије, победио у битки живота, а награда му је што стигао на Мундијал као 24. члан "суперорлова".

И то је све живот...

ЕНГЛЕСКИ ас, звезда Тотенхема Деле Али је са 13 година побегао са улице, од банде која је продавала оружје и дрогу, у хранитељску породицу како би избегао пакао. Његов отац, нигеријски милионер, никад није марио за њега, мајка Денис је имала проблема са алкохолизмом. Хранитељи су му помогли да се посвети фудбалу, већ две године је међу топ-играчима на својој позицији.

Прочитајте још БАЗА “ОРЛОВА” У РУСИЈИ: Тако далеко, а тако руски

Његов саиграч из селекције "Гордог албиона" Џејмс Варди био је лош момак, тукао се, радио у шефилдској фабрици за прозводњу шипки, а после једне у низу ноћних туча завршио је у затвору, осуђен да носи наногвицу. Тај детаљ је био пресудан, одбацио је стари начин живота, посветио се фудбалу, раду и експлодирао у Лестеру.