БОБА УВЕК ПРАВИ ЧУДА: Златни одбојкаши стигли кући (ФОТО / ВИДЕО)

СЛОБОДАН Ковач и његова породица дуго ће да памте незабораван дочек на Аеродрому "Никола Тесла". Хероји нације, златни одбојкаши, демонстрирајући заједништво, у једном тренутку су на импресиван начин захвалили свом селектору, који их је за месец дана довео до европског трона.

- Узео си, Коваче, евротитулу - започео је Александар Атанасијевић, а хорски су наставили сви чланови наше селекције.

Популарни Боба је све то емотивно проживео, али никако себе не ставља у први план.

- Утисци су феноменални. Био сам забринут због мало времена, јер сам тренер који покушава да својим радом дође до резултата. Сада је требало много више причати, разговарати, упознавати се. Са неким играчима сам радио раније, са некима био противник на терену. Било је неопходно да се упознамо. Сва срећа да су ово велики играчи, да су схватили, да смо се разумели много добро и остварили резултат који смо сањали. Могу само да им захвалим - истакао је Ковач.

Трофејни тренер је подвукао да је и пре него што је изненада постао селектор говорио да наша репрезентација може много.

- Било би глупо и лицемерно са моје стране да сам променио плочу. Они играју у најбољим клубовима, освајају трофеје.. Зашто то не би могли и у репрезентацији? Веровао сам да, ако једног дана преузмем репрезентацију, постоји велика могућност да се борим за трофеје. Тако је и било.

Ковач је за време сваке утакмице проживљавао сваки поен, стекао се утисак да је спреман да уђе на терен...

- То је мој стил рада, та врста агресивности - признаје Ковач.

- Његов одговор да не зна само је показатељ тога да је екипу познавао добро. Тада ми је говорио да очекује да буде пријема, балкона... Као неко са стране, супруга, не могу све да знам. Али, данас видим да је био у праву.

Када је Слободан преузео кормило, Тања је веровала да ће да направи успех:

- Бобу толико добро знам и видим да, када се ухвати неког посла, стварно уради максимално. Веома мало времена је имао. Он, чега год да се ухвати, од тога направи чудо. Знам да не воли да се тако прича о њему, али заслужује медијску пажњу у овом тренутку.

Тања признаје да јој није нимало лако да гледа утакмице:

- Нисам обичан навијач. То су вриштање, скакање, блокирање и остало. У Паризу је била лепа емоција, фешта, атмосфера...

Син Давиде, који је кренуо очевим и мајчиним стопама и који ће ове године играти за Ниш, поносан је на подвиг свог оца и наше репрезентације.

- Било је феноменално, врхунски. Боба је жарко желео да постане тренер Србије. На крају се то остварило, три недеље је тренирао репрезентацију, и ова титула делује као магија.

- Он је веровао у њих од самог почетка, увек је сматрао да су као врхунски играчи способни за велика дела. Када их је преузео, одмах се видела промене атмосфере код њих, борба, жеља, и успех је дошао.

Слободанов наследник је помно пратио сваку утакмицу наше селекције на шампионату:

- Мени је најтеже било да гледам дуел са Украјином, јер на тако дугом шампионату падне концетрација код играча. Већ против Француза и Словенаца веровао сам да ће пресудити наш квалитет. На крају се то и десило.

ПРБИ циљ је испуњен, други је можда и тежи, јер одбојкаше од 5. до 10. јануара у Берлину очекује европски квалификациони турнир за одлазак на Олимпијске игре.

- Према мом мишљењу, свако такмичење изузетно важно. Не може да се због квалификација каже да ЕП није битно. Оне ће доћи у јануару. Показали смо да смо спремни и да ће сви морати да рачунају на нас. Наш плус је то што играмо изузетно борбену одбојку.

МЕДАЉА ЗА ЋЕРКУ МИЛУ

МАРКА Подрашчанина дочекали су супруга Милена и ћерка Мила.

- Навијали смо за нашег Марка и нашу Србију. Негде смо знали да смо најбољи, само је то требало спровести у дело. Дошли смо да прославимо, да тата донесе медаљу ћерки као што је обећао. Добила ју је пре две године, а сада је дошла по нови трофеј. Није било лако гледати утакмице. Ја понекад шетам по стану, не гледам, али они су срећом били феноменални - каже Милена Подрашчанин.

На своју другу европску титулу и те како је поносан блокер Србије:

- Феноменално се осећам. Пре осам година имао сам срећу да освојимо злато, али свакако да је овај пут слађе, лепше, с обзиром на то да нико од нас није очекивао титулу. Још једном се показало да нови тренер уноси нову енергију, жељу и хтење. Зајединштво и љубав према земљи довели су нас до трона.