СУЗА СУЗУ СТИЖЕ: Бојана Миленковић, за Новости, о тешкој повреди коју је доживела на СП
05. 10. 2018. у 22:22
За мене је ово нестварно, али, како кажу, после кише увек дође сунце - покушава да пронађе утеху српска одбојкашица

Бојана Миленковић Фото: ФИВБ
ОД тренутка када је у другом сету против Порторика доживела тешку повреду укрштених лигамената левог колена, Бојана Миленковић не може да обузда сузе. Наша млада одбојкашица је еуфорично чекала дебитантски наступ на Светском првенству, који је, нажалост, морала да прекине већ у петом колу групне фазе.
С обзиром на то да је чека пауза од најмање осам месеци, неће моћи да помогне саиграчицама на путу ка медаљи, али ће им сигурно слати позитивне вибрације, где год била. И даље не зна да ли ће остати у Јапану или ће морати да се врати.
- Бол у колену је присутан, али много више од тога боли само дешавање, размишљање о свему пре тог момента и шта ми тек следи - за "Новости", емотивно, из Јапана, прича Бојана. - Ово је за мене нестварно. Али, како кажу, после кише увек дође сунце. Водим се оним ко зна зашто је то добро... Све је лакше уз подршку вољених и Бога.
Речи утехе које је добијала после меча помогле су јој да се избори у тешком тренутку.
- Још нисам свесна тога шта се догодило. Мислила сам да мени то не може да се деси. Слика на крају меча, када ми чак и противнице дају загрљаје утехе, говори више од милијарду речи. Заправо, за такву подршку не постоји опис. Колико ми је бескрајно значило, толико ми је било тешко.
Бојани сузе нису могле да стану, а подједнако тешко је било и свима у "Хамамацу арени".
- Нисам могла да обуздам емоције. Не могу да опишем колико су моје саиграчице дивне, почев од капитена Маје Огњеновић, која је била све време уз мене на клупи, тешила ме и мазила. Све девојке су ту, помажу ми, причају ми, подржавају ме. То се много цени, јер су то невероватни људи пре свега. Захвалила бих и целој селекцији Порторика, која ми је дала посебну енергију. Све то говори да је ово много више од спорта.
Да се другачије развијала ситуација, Бојана би вероватно памтила прво велико такмичење по сјајним партијама.
- Била је присутна трема, али сам је кроз осмех и енергију саиграчица избацила. Велика ствар је бити први пут на Светском првенству. Само сам јако тужна зато што овог пута за мене није потрајало дуже.
За крај је јасну поруку послала саиграчицама:
- Нека буду позитивне и нек не скидају осмех с лица у било којој ситуацији. А онда, да јако сви загриземо и да донесемо кући оно по шта смо дошле.
ПОДРШКА ИЗ НОВОГ КЛУБА
НАША млада играчица је недавно потписала први инострани уговор, са италијанским Скандичијем. Ипак, због дуже паузе, деби ће морати да сачека наредну годину.
- Чула сам се са људима из новог клуба, дали су ми подршку. Ту су шта год ми затреба - каже Бојана.
Патриота
05.10.2018. 22:42
Издржи лавице!!!
Glavu gore,nažalost i povrede su deo sporta...brz oporavak
Коментари (1)