Наша Маријана међу топ 10 тениских судија

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА - ПАРИЗ

ГЕМ, сет и меч, госпођица Стивенс! - одјекује ауторитативно Централним тереном Ролан Гароса у полуфиналу париског гренд слема с висине судијске столице. А на столици седи Крагујевчанка Маријана Вељовић (31).

"Златни беџ" за најбоље тениске судије на свету поседује свега 19 мушкараца и 10 жена. Међу њима је и наша Маријана.

- За све је "крив" судија Стефан Чуки - премотава филм са својих почетака, док разговарамо у алејама између терена на Френч опену. - Играла сам на "Менаџеријади" у Будви 2007. године тенис за мој Економски факултет из Крагујевца, а он за свој Економски факултет из Београда. Требало је да направим жреб, али се нисам најбоље снашла. Притекао ми је у помоћ и питао зашто не одем у школу за судије, да научим како се то ради. Тако је све почело.

Маријанина тениска каријера се рано завршила, али је, зато, као судија доспела на сам светски врх.

- Такмичила сам се до 14. године. Одиграла сам неколико турнира, а онда престала. Можда нисам имала довољно амбиција, али ми, пре свега, то није дозвољавала финансијска ситуација.

Као судија, међутим, брзо је напредовала.

- Била сам међу најбољим полазницима. Дали су ми одмах прилику да радим дечје турнире у Београду. Сећам се првог који сам судила, у ТК Газела, прекопута "Арене" већ у мају 2008 - присећа се раних судијских дана.

После положеног испита за националну лиценцу, већ наредне године су је, због квалитетног суђења, послали у школу за међународне судије која кружи планетом и тада је, стицајем околности, била организована у Србији. Добила је "бели беџ". Уследио је, две године касније, у Истанбулу, и "бронзани беџ". Остали, сребрни и, коначно, златни, добијају се унапређењем, на основу беспрекорно обављеног посла.

Прочитајте још: СЛАВЉЕ РУМУНКЕ У ПАРИЗУ: Халепова преокретом до прве гренд слем титуле

- Наравно, догоди се да погрешимо. С тим што су наше грешке видљиве свима око нас, па је перфекционистима попут мене, тешко да се изборимо са тим. Али, и то се временом научи - каже Маријана, којој се пропусти, ипак, веома ретко догађају.

У судијској улози је ауторитативна и беспоговорна. А кад из ње изађе, све се мења.

- Мој приватни живот је сасвим другачији! Једна сам особа у столици, друга ван терена. Кад ме неко гледа док судим, рекао би да је та особа арогантна, надмена, строга. А, приватно, нисам ништа од тога!

Тенис из позиције обичног гледаоца и оком судије сасвим су различити, истиче Маријана.

- Обожавам овај спорт. Гледам га од малих ногу. Али, сада га посматрам из потпуног другог угла. Толико знам о том спорту и правилима, да могу да пратим развој ситуације на терену, па чак и да предвидим шта би могло да се догоди. Ми судије смо ту да све протекне у фер-плеју. Самим тим, нисмо у могућности да уживамо у мечу, мада ми се понекад догоди да осетим атмосферу. Ипак, на првом месту су одговорност и концентрација.

Најтеже у њеном послу је, каже, управо сатима остати концентрисан до краја. А ту је и неизвесност око чекања, јер никада се не зна када ће изаћи на терен. А најлепше?

- Учествовање у спектаклу, бити део спорта који волим, и део тениске историје!

Маријана Вељовић суди и женама и мушкарцима. Била је, тако, главни арбитар на прошлогодишњем мечу другог кола Ју-Ес опена, кад је Роџер Федерер замало није изгубио од Јужног. Између осталог, делила је и правду Надалу на Олимпијским играма. Ипак, најупечатљивији тренутак у досадашњој каријери било јој је женско финале на Аустралија опену ове године између Каролине Вознијацки и Симоне Халеп.

- Када сам изашла на терен, пред крцате трибине, осетила сам дозу треме - признаје, али и додаје: - Та трема је, наравно, позитивна. Била сам потпуно спремна.

С обзиром на то да путује на најважније турнире, неминовно познаје све тениске звезде.

Прочитајте још: Надал 11. пут у финалу Ролан Гароса: За титулу против Тима

- Најнормалнији су људи, као и сви ми - преноси нам своја искуства из ових контаката.

А на питање да ли је омиљена међу тенисерима, каже:

- Нисам сигурна да спортисти могу да воле судије. Тај однос је специфичан. Али, поштујемо се. И то је најважније. Сигурно је да постоје играчи који можда воле више да виде на столици једног или другог судију, а постоје и они који немају никакве преференце у том смислу.

Судити таквим спортским величинама, као што су Серена или Надал, велика је привилегија, до које се стиже упорним радом:

- Бити њима ауторитет је необјашњив осећај. То у почетку нисам могла да објасним ни самој себи. Уколико добро урадите посао, онда имате и ауторитет. Он се стиче знањем.

ПОЛА ГОДИНЕ ПО БЕЛОМ СВЕТУ

ПО уговору, Маријана пола године проведе на путу, док је другу половину код куће, у крагујевачком насељу Ердоглија. Суди сва четири гренд слема и веће турнире, Дејвис куп и Фед куп...

- Да не волим да путујем, не бих се ни бавила овим послом! Догоди се да три-четири недеље будем на путу, а онда исто толико у Крагујевцу. То су два паралелна живота. Лепо ми је јер обилазим цео свет, а онда једва чекам да се вратим кући.