Апић о Партизану, тренинзима са Оџом, Локомотиви, Хемофарму...

Један од ривала Партизана у првој фази Еврокупа биће Локомотива Кубан, екипа чији дрес са успехом носи наш интернационалац Драган Апић. Некадашњи члан ФМП, који је током прошле сезоне за обештећење од 280.000 евра прешао у редове тима из Краснодара, оставио је веома добар утисак у новој средини. У прилог томе говори и податак да је једини Локомотивин странац који је задржао ангажман на крају минуле такмичарске године која није задовољила амбиције руководства клуба.

Апић најављује да ће са новим тренером Луком Бјанкијем, и потпуно измењеним саставом у односу на прошлу сезону Локомотива бити много конкуретнија и у Еврокупу и у ВТБ лиги, а у жељи да се избори за што бољи статус у тиму, снажни центар се вредно припремао целог лета:

- Тренирао сам у Новом Саду индивидуално. Последњих неколико дана сам почео да играм и пет на пет, а друштво ми праве Никола Калинић, Лука Митровић, Александар Бурсаћ и још неки момци. Сви смо се ужелели кошарке, али се постепено уводимо у ритам. Драго ми је да смо се овако организовали, јер морам да признам да током лета понекад није лако играти са момцима који нису професионалци, увек имају неки необјашњив мотив да се доказују у дуелима са нама. Често се превазилази граница грубости и то носи ризике. Зато ми веома прија што сам у друштву са Калином, Луком, Бурсаћем и екипом са којом играмо јер строго водимо рачуна, пазимо једни на друге да случајно не би дошло до неке повреде - почиње причу Апић.

До статуса интернационалца у Русији Драган Апић прошао је прилично занимљив пут. Да у њему има потенцијала први су приметили Миодраг Бабић, некадашњи кошаркаш Задра и Жељко Вучуревић, бивши играч БФЦ Беочина, Војводине... који су га тренирали у локалном тиму у Жабаљу надомак Новог Сада. Препоручили су га Жарку Вучуровићу у Хемофарму где је и прешао 2010. године.

- Вршац је тада успевао да окупи таленте. Када сам ја дошао заједно са Декијем Давидовцем, тамо су већ били Никола Милутинов, Лука Митровић, Дангубић, Крстић... Био је то сјајан пројекат. Услови за децу која су долазила су били изванредни. Две фантастичне сале за тренинг, школа, а Вршац као град је био баш по мери. Није било ствари које су могле да упропасте момке који су долазили, нити је био град који ће да те жаргонски речено поједе. Били смо под контролом. Заиста је штета што се један такав кошаркашки центар угасио. Али, да будем искрен, питање је да ли бих добио шансу какву сам имао у Вршцу да је све остало по старом. Доводили су много квалитетне странце, али када је Хемофарм као финансијер изашао из те приче већа шанса се указала младима и ту сам искористио шансу.

После две веома добре сезоне у Вршцу, интересовање је показао ФМП. Међутим, мало је познато да, иако су практично били пред потписом за екипу из Железника, Апић и Давидовац умало нису одустали од тог трансфера због једне необичне ситуације на тренингу:

- Давидовац и ја смо дошли пред старт Супер лиге. Милан Гуровић је био тренер, а ми смо први тренинг имали у моменту када је Небојша Човић већ био у Вршцу да уговори обештећење. Док смо играли у Вршцу, Давидовац и ја смо, морам да признам, имали мало повлашћен статус. Били смо проспекти клуба, заштићени на сваки начин, а у хали у Железнику нас сачекају "звери" попут Стефана Лазаревића и Воје Стојановића. Они су нас тако "пребили" на тренингу да смо се озбиљно запитали да ли желимо да останемо у таквој средини. Лазаревић и Стојановић су изнели велики терет за пласман у Супер лигу. Били су фантастично физички припремљени и спортски наоштрени да задрже минутажу. Буквално су нас појели. Сећам се да смо после тренинга спаковали све ствари и да смо били спремни да се вратимо у Вршац. Ипак, одлучили смо да останемо што је наравно био прави потез.

После кратке епизоде у Црвеној звезди, Апић је оберучке прихватио предлог предсеника црвено-белих Небојше Човича да се врати у ФМП. По речима Апића, то је био кључни потез у његовој каријери:

- Мислим да сам у тих шест месеци "рвања" са Оџом на сваком тренингу у потпуности сазрео и стасао као играч. Јер, тај Мајкл Оџо је стварно невероватан момак - уз осмех прича Апић и додаје:

- Верујте ми да он поседује неку надљудску снагу. Са тако снажним кошаркашем као што је он се у животу нисам срео. Он када жели да у скоку ухвати лопту не постоји играч у Европи који може да га осујети у томе. Занимљиво је да се у теретани није истицао дизањем великих килажа, али он на терену носи све пред собом, као булдожер. То је нешто необјашњиво. У то време он није поседовао центарску технику коју сада има и није зано неке ствари које сада зна, али је по физичкој снази, без претеривања, вероватно најдоминантнији играч у Европи. Он је и сјајан момак, учи српски и колико знам добро му иде. Али, има само један проблем. Човек не може да пронађе обућу за себе, јер носи број 58. То је нога као пегла, колико је дугачка, толико је и широка. Шалили смо се у свлачионици често на његов рачун, али он је све сто сјајно прихватао. Од њега сам заиста много тога научио.

Уз квалитетан "спаринг" са Оџом на тренингу, последња карика у ланцу која је омогућила да се направи искорак била је промена исхране:

- Пред почетак прошле сезоне у великој мери сам се посветио свом телу. Почео сам да читам стручну литературу, да се образујем у том смислу. У потпуности сам променио начин исхарне, престао сам да пијем сокове, избацио сам слаткише и хлеб, смршао сам пар килограма и мислим да сам тиме направио прекретеницу. Добро сам се спремио за старт АБА лиге и у првом колу Задру сам убацио 29 поена. Ређале су се утакмице са 20 и више поена и нашао сам се на радару иностраних екипа. Одиграо сам 14 утакмица у АБА лиги и имао сам просек од 21 поена, а био сам и водећи на МВП листи.

Почетком јануара 2019. стигла је понуда из Краснодара:

- Мој менаџер ми је предочио да Локомотива жели младог центра и да сам једна од опција. Јасно ми је ставио до знања, иако то тада нико други није знао, да ако добро одиграм против Будућности у Железнику, да ће се трансфер реализовати. Био сам нервозан, нисам био опуштен, слабо сам и спавао ноћ пред утакмцу, али сам на дан меча разговарао са мојим менаџером Јелићем, који ме је смиривао. Поставио са на прави начин и ослободио ме је притиска. Одиграо сам једну од најбољих утакмица, убацио 28 поена и тако отишао у Русију. Трансфер је буквално реализован за један дан

Апић је већ у другој утакмици у новом клубу био МВП кола у Еврикупу уз индекс 31:

- Мислим да сам се заиста добро уклопио. Сјајно су ме прихватили сви у клубу и то ми је баш помогло. Једини сам странац из прошле сезоне који је остао у тиму. Путујем у Краснодар 17. авгудта, а 19. нам почињу припреме. Спремаћемо се у Слобвенији и Турској, па ћемо видети како ће се све уклопити.

На питање о дуелу са Партизаном у Еврокупу, Апић каже:

- Још је рано о томе говорити. Али, Партизан има изварнедан тим. Са Парахуским и Гордићем мислим да су добили оно што им је неопходно. Једва чекам тај меч који је на програму 22. октобра у Београду - закључио је Апић.