Ђукић: Ја сам свој, нисам ушемљен

ПАРТИЗАН је освајањем Купа Србије завршио сезону ипак са трофејом уз општу констатацију у Хумској да је "година била успешна". Освојен је трофеј, после 12 година црно-бели су дочекали пролеће у Европи, па је због свега тога често критиковани тренер Мирослав Ђукић у интервјуу клупској телевизији рекао да је спреман да остане притом отворивши душу.

- Нисам дошао у Партизан да бих лансирао каријеру и отишао. Дошао сам да радим, не бојим се рада и изазова. Биће тешко у квалификацијама за Лигу Европе. Иако смо повлашћени биће то опет добри, јаки противници, где ће свака утакмица бити изједначена. Не плашим се тих ствари, верујем у себе, екипу и визију фудбала. Мој рад је моја лична карта - изјавио је Ђукић за ТВ Партизан.

Сви су му говорили да је луд што је преузео Партизан после дупле круне, али је он имао други циљ.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ђукић: Врхунска сезона завршена освајањем Купа

- Доћи у Партизан после дупле круна јесте била лудост. Знате да ће то бити тешко поновити и остварити. Све мање што узмете после тога биће критиковано, стављано под лупу. Веровао сам у себе и свој рад и дошао сам, јер сматрам да можемо да направимо добре ствари. Желим Партизан који ће на дуге стазе радити добро и оформити игру, стил, начин игре. После ове сезоне нећемо морати да радимо из почетка већ ће уследити надоградња. Довећшемо појачања, сви који остају, неки Панта, Здјелар, Антонов знају захтеве, тако да ће бити само бољи.

Притисак и захтеви о смени који су стизали из медија и са трибина трпео је, каже Ђукић, од трећег кола.

- У овој проклетој Србији морате да будете "ушемљени". У шеми са неким, а Ђукић не припада никоме. Две године сам у Партизану и две године сам само критикован. И кад смо играли најлепши фудбал, нико ме није похвалио, ни скандирао "Ђукићу мајсторе". Нити се то протезало по новинама. Није ни сад. Зато што сам свој човек.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПАРТИЗАН НАЈВЕРОВАТНИЈЕ РЕШИО ПИТАЊЕ ТРЕНЕРА ЗА СЛЕДЕЋУ СЕЗОНУ: Столица близу кормила "ваљка"

Није се либио да буде директан.

- У Србији морате да будете подобан, пријатељ са овима и онима, са новинаром. Некоме сујета проради што се ја не јављам некоме на телефон. А, ја сам према свим медијима исти, коректан и поштен. Ни са ким не идем на ручак, интервјуи сви добијају исто - преко портпарола Биље. Не припадам ни навијачким групама, ни председнику Вучелићу, ни директору Вазури, ни Илијеву, само Партизану. Војник сам клуба, све ћу да урадим радим за Партизан, ако треба ухватићу играча за гушу. Не плашим се ничега и никога, знам свој посао и где сам и шта сам. Не морам да се удварам, да будем симпатичан.

Зато му нису били јасни људи који су му викали "Ђукићу одлази" у моменту кад је подизао пехар.

- Држаим пехар у рукама, а 10 будала виче. Па ко то нормалан ради. Ја бих бар сачекао да прође тај моменат. Ако се будете таласали, слушали шта вам причају управа, навијачи, новинари - полудећете.

Ђукић истиче да обожава поштене људе и оне који знају то да цене.

- Моја снага је Телеоптик, кад видим портира како му је тешко кад изгубимо, или момке из обезбеђења који су стално позитивни, па Наду куварицу кад плаче што мене хоће да терају. Живим за те обичне људе, за њихову срећу - рекао је Ђукић.

ЈАНКОВИЋ ДА ИСТЕРА ЦРНОГОРЦА ИЗ ГЛАВЕ

ЂУКИЋ је истакао да су сви играчи имали исти третман, да није било подела без обзира на то што су неки због слабе форме у одређеном периоду морали на клупу.

- Марко Јанковић је сјајан потенцијал. Рекао сам му кад истера оног Црногорца из главе биће врхунски, а ако то не удари биће само играч. Последње две утакмице одиграо је врхунски, а дошле су као реакција на седење на клупи.

ГРОМОБРАН НА СВЛАЧИОНИЦУ

ЂУКИЋ је оценио сезону као сјајну, јер је Партизан био успешан на два фронта док је само у Суперлиги био други. По њему, клуб није припремљен, нема 30 играча за овакву сезону, а да је све процес. Критику је преузимао на себе само из једног разлога.

- Свлачионицу ништа није смело да поремети и одржао нас је баш тај поштен однос унутар нас самих. Није било привилегованих, сви су морали да дају максимум. Са много страна смо били разбијени, примали смо ударце са свих страна, дувало је по нама, осетили смо се сами. Ипак, све смо издржали - каже Ђукић.