Матић: Деца чекају куцање док не завршим утакмицу

Недељко ИЉУКИЋ

10. 04. 2015. у 20:53

Српски фудбалер, за “Новости”, о ускршњим празницима, породици, репрезентацији, Челсију... Идемо у госте КПР на Ускрс, али нећу пропустити прилику да прославим велики празник

Матић: Деца чекају куцање док не завршим утакмицу

Радован Ћурчић и Немања Матић фото: Архива ВН

КАДА је 1970. године велики Милош Црњански писао “Роман о Лондону”, а годину дана касније га завршавао, фудбалски клуб из града о којем је писао китио се ФА купом и европским Купом победника купова. Црњански је најлепше године свог живота провео у престоници Енглеске, баш као и јунак ове ускршње приче, фудбалер Немања Матић (26).

У “Роману о Лондону” српски писац прича о пару руских емиграната који се сналазе за живот и боре са носталгијом. Ситна, готово никаква списатељска веза не може да се нађе између овог романа и Челсија. Али један човек, по имену Роман, сасвим случајно Рус, данас је велики газда тима у којем играју двојица Срба, Немања Матић и Бранислав Ивановић. Витрина “плаваца” много је пунија него седамдесетих, а Матић је постао велика звезда Мурињовог тима.

Момак са Уба, из села Врело, прича у ускршњем броју “Новости” о борби са носталгијом и о каријери коју исписује на терену. Некада је то велики Црњански чинио пером.

Шта вас је после неколико година у Словачкој и Португалији одвело у Лондон?

- Овај град је некако за мене постао фудбалска и животна судбина. Одрастао сам у селу Врело поред Уба, кратко играо за Колубару, а праве фудбалске кораке направио сам у Кошицама између 2007. и 2009. године. Кратка епизода у холандском Витесеу и три незаборавне године у Бенфики значиле су само корак ближе Челсију.

Значи, и ви сте исписивали свој фудбалски роман о Лондону?

ГОЛ ЗА ПАМЋЕЊЕ ИЗЈЕДНАЧУЈУЋИ гол Немање Матића пре две недеље на “Ла лушу” још се врти на телевизији.
- Штета што нам тај гол није донео нешто више у Лисабону, осим тога да га се само сећам. Било је можда и ефектнијих голова у мојој каријери. Памтим још оне у мрежи Порта или Браге. Један од њих је био у озбиљној конкуренцији за гол године и награду ФИФА. У финалном гласању тај трофеј понео је Златан Ибрахимовић - сећа се Матић.

- Ако то тако фигуративно може да се каже, зашто да не... У сваком клубу сам уживао у игри. Волим свој посао и према њему се односим најпоштеније што могу.

Оно што прво упада у очи је ваше кућно васпитање. Сећате ли се великих празника из детињства?

- Божић, Ускрс, Нова година, рођендани... Памтим их све и увек ми прија та породична атмосфера и окупљање. И данас када сам у Србији, углавном у време репрезентативних обавеза, обавезно одем до куће. На повратку у Лондон носим слике клинаца из краја који се брзо скупљају на улицама у Врелу. То је за мене и за њих увек велики догађај.

Како ћете прославити овај Ускрс?

- Играо сам у земљама где се верски календари разликују. Сада је и у Енглеској исти случај. И овде је фудбал празник и радост. Играли смо за њихов Ускрс, а догодиће се да играмо и за наш Ускрс. Идемо у госте Квинс парк Ренџерсу.

А куцање јајима?

НИКАД У МЕТРОУ У “РОМАНУ о Лондону” Милош Црњански у једном поглављу описује: “Живот оних који су у граду тече мирно, улицама, парковима, биоскопима и пабовима, уз пиво. Све, па и аутобуси се крећу без журбе, спокојно. Јури само железница под земљом”. И одмах један интересантан детаљ и искрено признање Немање Матића:
- Када се све сабере, провео сам две године у Лондону. И никада се нисам возио метроом.

- За празничну трпезу задужена је супруга Александра, а син Филип и ћеркица Теа су најлепши украс у сваком дану и за сваки празник. Нећемо пропустити прилику да се куцнемо јајима. Видећемо ко ће бити победник...

Како и са ким проводите слободно време у Лондону?

- Ту је Бане Ивановић. Најчешће смо са својим породицама. Када су верски празници одемо и до Цркве Светог Саве у Лондону. Увек је најважније да смо са својима.

Тресе ли вас носталгија?

- Можда раније, када сам био нешто млађи. Сада се уз супругу, дечицу и пријатеље све лакше и лепше подноси.

Да ли је истина да је Лондон најбоље место за шопинг на планети?

- То не знам. Ја и кад кренем у шопинг, брзо се заморим. Спас тражим у првом кафићу.

Каква кафа се пије у Лондону?

НЕ ПРОПУСТИТЕ...НЕМАЊА Матић ставио се накратко у улогу туристичког водича кроз престоницу Енглеске:
- Препоручујем пет ствари које не смеју да се не виде у Лондону. То су Хајд парк, Бекингемска палата, “Лондон ај”, Пикадили и, наравно, стадион “Стамфорд бриџ”. Сваки слободан тренутак користимо за породично фотографисање по граду.

- Добра, може се рећи врхунска, али ја се пре ухватим за цеђену поморанџу него за еспресо.

Да ли је истина да је Жозе Мурињо најбољи тренер на свету?

- Радио сам у каријери са врхунским стручњацима. Од сваког од њих сам учио најбоље ствари. Мурињо је потпуно посвећен свом послу, може се слободно рећи перфекциониста. Уживам у Челсију, а један од разлога је и рад са Мурињом.

Да ли ће Челси ове године освојити Премијер лигу?

- Сви се надају да хоће. Поглед на табелу нам прија. Имамо седам бодова предности и утакмицу мање у односу на Арсенал. Ипак, у фудбалу, као и у животу, ствари нису тако једноставне као што пише на папиру.

БРАТ УРОШ
ПОРОДИЦА Матић има још једног врхунског фудбалера. Млађи Немањин брат Урош (24) тренутно је у холандској Бреди.

- Скоро сваки дан смо на вези. Иде му добро. Траже га и Македонци да игра за њих. И мене су тако Словаци “јурили” годинама - каже Немања кроз осмех.

Сада постоји могућнпост да се браћа у дресовима две земље поделе мегдан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације