Петар Пјешивац: На енглеском не умем да сањам

ЈЕЗИК је једина нераскидива веза са отаджбином. На енглеском не могу да сањам. На енглеском не могу да пишем.

Овако нам говори Петар Пјешивац. А он свакако добро зна о чему прича. О емиграцији, отаджбини, о језику... Пјешивац је српски лекар и писац који више од три деценије живи у Мелбурну. У Аустралији је, пре свега, лекар. У Србији и бившој Југославији је, пре свега - писац. Књижевност је каже његово ноћно занимање.

Нјегов роман "Повратак Ж.-а" добио је трећу награду "Златна сова" коју додељује Завод за уджбенике и наставна средства Републике Српске. То је његов четврти и, за сада, најуспешнији роман. Представљен је најпре у Бањалуци, а затим и на Сајму књига у Београду.

- Заправо, ја нисам ни знао да рукопис учествује на конкурсу. Послао га је, кришом, један мој пријатељ у договору са мојим братом - прича Пјешивац. - Али драго ми је што јесу. Ова награда је сјајна ствар за мене, али и за десетине хиљада људи који су са ових простора, а највише из Републике Српске, морали да оду тако далеко од домовине. Одлично је и за подстицање културне размене између наше дијаспоре са једне и Србије и Републике Српске, са друге стране.

Кроз судбину Ж.-а револуционара и народног хероја кога судбина води преко Москве до Голог отока и, најзад, Београда под НАТО бомбама, Пјешивац прича о болним искуствима и трагичним судбинама које се плету у канджама наше новије историје.

А управо су то судбине које дели већина наших сународника које Пјешивац свакодневно среће. Јер готово сви његови пацијенти у Мелбурну су "наши људи". Лечи их, помаже им, разговара са њима, посматра их.

- Све нас тамо повезује заједничка судбина - прича Пјешивац. - Лјуди долазе са траумама из рата, са тешким искуствима из деведесетих година. Све су то људи које је снашла она чувена клетва - дабогда имао, па немао. Није лако носити се са тим. А процес акултурације у Аустралији зна да буде веома болан.

Управо је акултурације и судар различитих култура у Аустралији тема нове књиге коју Пјешивац тренутно пише у сарадњи са Б. Вогнаром - "Овај човек тврди да се зове..."

- Наши се различито сналазе у Аустралији - прича Пјешивац. - Стасала је једна нова генерација младих рођених у Аустралији. Они су део друштва у којем живе, али истовремено су поносни на своје порекло и учествују у животу српске заједнице. У свим црквеним школама учи се српски језик, чак је и катедра за славистику на универзитету веома развијена. Понекад ми се чини да је у продавницама у Мелбурну лакше наћи српске производе него у Србији.

     
САМО У СРПСКЕ КАФАНЕ

- У МЕЛБУРНУ седим само у српским кафанама - каже Петар. - То су једине оазе у којима се још не поштује забрана пушења. Иначе, са цигаретом не можеш ни да приђеш ресторану или кафићу.