ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Црногорци више штеде

КО више штеди, грађани Црне Горе или Србије? Према истраживању које је урадила компанија "Кантар ТНС" предност се даје Црногорцима - 34 наспрам 27 одсто штедиша у Србији. Највише испитаника казало је да не штеди, јер нема ту могућност. Извршна директорка ове компаније Слађана Бракус казала је за "Новости" да српски штедиша има просечно 43 године старости, најчешће вишег или високог образовања (49 одсто), док је 47 одсто запослено, самозапослено или су предузетници.

- Доњи лимит су лична примања од бар 500 евра, са којима штеди 54 одсто. Међу испитаницима са примањима од 700 евра и више, штеди готово 70 одсто - каже Бракус. - Од укупног броја испитаника који су у Србији навели да штеде, њих 39 одсто живи у региону Београда, а најређе ујугоисточној Србији, где само 19 одсто каже да штеди на неки начин. Црногорски штедиша је просечне старости 40 година. Њих 47 одсто су вишег или високог образовања, запослени пуно радно време. Од испитаника који су навели да имају лична примања од 700 евра, штеди њих 54 одсто, док готово сви испитаници са примањима од 800 евра и више наводе да штеде.

За оне који су навели да штеде, углавном живе на црногорском југу (44 одсто), потом у центру (37 одсто), док тек 19 одсто живи на северу државе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Унуци штеде за пензију

Главни начин штедње за становнике обе земље је у ствари чување расположиве готовине на текућем рачуну, и то 30 одсто у Србији, односно 37 одсто у Црној Гори. Следећи начин је чување новца код куће, 21 одсто у Србији, наспрам 31 одсто у Црној Гори.

- Истраживање је показало да је много мање "класичних штедиша", који као главни начин штедње наводе депозит, животно осигурање, или бар сеф у банци. Иако су подаци за обе земље генерално слични, упадљива је разлика у погледу једног од начина штедње. У Црној Гори се као примарни вид штедње ређе наводи банкарски депозит. Иако су каматне стопе на штедњу прогресивно падале на оба тржишта, изгледа да су људи у Србији и даље спремнији да средства ороче и одложе, рачунајући бар и на минимални приход - истиче Слађана Бракус. - У Србији је штедња уз банкарски депозит повезана са образовањем - за њу се најчешће опредељују образованији испитаници, док је у Црној Гори тај вид штедње повезан са личним примањима, 800 евра и више, али и регионом - становници југа чешће него остали наводе да је ово њихов главни начин штедње.

ИСПИТАНИЦИ од 18 до 65 година

ИСТРАЖИВАЊЕ за обе земље обухватило је грађане од 18 до 65 година, урбане и руралне средине. У Србији је испитано 1.000 испитаника, а у Црној Гори 600. Примењен је вишеетапни стратификовани узорак и интервју лицем у лице, уз прикупљање података на таблет-рачунарима, казала је Слађана Бракус (на слици).