ЦГ: Албанцима тешко да досегну 3 одсто

ПРЕДСТАВНИЦИ албанских партија најавили су да ће тражити да привремени скупштински одбор за реформу изборног и другог законодавства расправља о враћању гарантованих мандата за њихове посланике. Тврде да је цензус од три досто за представнике албанске мањине тешко обезбедити. Ник Ђељошај из Албанске алтернативе сматра да је Закон о правима и слободама националних мањина био стриктан да се у стечена права мањина не сме дирати, нити се могу смањивати, већ само унапредити.

- Закон је прекршен пре неколико година када су стечена права из изборног закона за посебну јединицу Албанаца укинута. Албанци у Црној Гори нису само национална мањина него и језичка, и из тог аргумента треба више одговорности код свих политичких партија - оцењује Ђељошај.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОНИРАЊЕ ОРГАНА У ЦГ: Коначну одлуку доноси породица преминулог

Албанци су имали право на гарантоване мандате до 2011. када им је то право “суспендовано” јер је процењено да оно разбија грађански концепт државе. Они замерају што, на пример, Хрвати којих је мање у Влади имају и потпредседника, док Албанци “само министре”. На последњим парламентарним изборима (16. октобар 2016) партијама које заступају Албанце и Бошњаке захваљујући принципу афирмативне акције било је довољно око 4.000 гласова, док је цензус за Хрвате био око 1.400. Око 11.000 гласова морале су да освоје странке и коалиције које су желеле да уђу у парламент. Толико, према излазности од око 70 одсто, износи цензус од три одсто за мањинске странке.

Применом принципа афирмативне акције олакшано је стицање парламентарног статуса дефинисањем нижег цензуса. Постојећим изборним законом, који ће бити промењен до краја септембра идуће године, прописано је да изборне листе за избор посланика припадника одређеног мањинског народа или мањинске националне заједнице, назначеног у изборној пријави или називу изборне листе, у случају да ниједна од њих не испуни цензус, а појединачно добију најмање 0,7 одсто важећих гласова, стичу право на учешће у расподели мандата као једна - збирна изборна листа са укупно добијеним бројем важећих гласова. Њима се, по закону, за обрачун мандата признаје збрајање које обезбеђује освајање до три мандата.

Захтев албанских политичара, по оцени Данијеле Павићевић, посланице СНП, личи на почетак цењкања са ДПС.

- А све како би се заштитиле личне позиције, а не стварно представљање мањинског народа у Црној Гори. Заиста не видим разлога да бисмо било шта ту мењали - сматра Павићевићева.

Црногорски парламентарци су пре неколико дана усвојили одлуку о формирању Одбора за реформу изборног и другог законодавства гласовима 56 посланика владајуће коалиције ДФ, СДП, док су независни посланици Александар Дамјановић, Горан Даниловић, Горан Радоњић и Анка Вукићевић, као и посланик Либералне партије Андрија Поповић остали уздржани. Иницијативу за формирање одбора покренуо је ДПС, како би се унапредио оквир за одржавање даљих избора и повећало поверење грађана у изборни процес.

ПОТРЕБА

- ПИТАЊЕ афирмативне акције биће отворено у привременом скупштинском одбору за реформу изборног законодавства само ако то може унапредити изборни амбијент - изричит је Никола Ракочевић (ДПС).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србину и Црногорцима месец дана притвор због марихуане

НИКО НЕМА ВЕЋИНУ

ПРЕМА попису становништва 2011. године у Црној Гори ниједна нација по бројности не прелази 50 одосто. Највише је Црногораца 278.865 (44,98 одсто), Срба 178.110 (28,73), Бошњака 53.605 (8,65 одсто), Албанаца 30.439 (4,91), Хрвата 6.021 (097 одсто), Срба-Црногораца 2.103 (0,34), Црногораца -Срба 1.833 или 0,30 одсто.