ЦГ: Плата ниска - доприноси високи

ИАКО трошкови живота константно расту, минимална зарада од 193 евра у Црној Гори се није мењала од 2013. године и данас је најнижа у региону. Из Уније слободних синдиката још почетком године послали су аларм надлежнима у држави захтевајући договор и њено повећање на 250 евра, што је 60 одсто од просечне зараде у Црној Гори, која је, према последњем обрачуну статистичара, износила 511 евра.

- Наша је намера била да усагласимо ставове на нивоу социјалних партнера до почетка годишњих одмора у државном сектору - каже за "Новости" члан председништва Уније Вукашин Зоговић.

Међутим, према информацијама које стижу из Министарства финансија, сада од тога нема ништа.

Прочитајте још: "Минималац" у Црној Гори већи за 57 евра?

- Чињеница је да је минимална зарада сувише ниска, а доприноси изузетно високи. И те две ствари морају се разматрати заједно и ја очекујем да ће решења бити усвојена до краја година, а већи минималац, односно нижа оптерећења на зараде бити на снази од 1. јануара 2019. - поручио је министар финансија Дарко Радуновић.

Минималац у Црној Гори, према подацима Пореске управе, прима више од 17.000 запослених, што је град величине престонице Цетиња!

- У Црној Гори имамо 183.000 запослених. Минималну зараду прима њих 17.067. То значи да више од девет одсто радника је осигурано на минималну зараду од 193 евра - рекли су нам у Пореској управи.

Највише обрачунатих таквих износа је у секторима угоститељства и то ресторанима, покретним угоститељским објектима, трговинама на мало, продавницама, у грађевинарству, односно код изградње стамбених и нестамбених објеката. У Унији слободних синдиката истичу да послодавци, посебно у приватном сектору, исплаћују зараде у висини минималне.

- То им је законска обавеза. Остатак исплаћују на руке, односно на црно. На тај начин на губитку су запослени због мањих доприноса на пензијско-инвалидско осигурање, али и држава, социјални фондови - оцена је Срђе Кековића, генералног секретара Уније слободних синдиката.

Прочитајте још: ЦГ: На минималцу цео град

Засада у тој асоцијацији поздрављају најаве о повећању минималца. У преговорима о минималној заради укључени су, наравно, и послодавци. Не противе се повећању, али имају услов, а то је смањење пореза и доприноса на зараде.

- То значи мање порезе и доприносе, али и оне који се односе на Фонд рада, Привредну комору, професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом. Знатније смањење тих оптерећења довело би до раста зарада. Осим тога, повећала би се запосленост и елиминисала исплата дела зарада на црно - категорични су у Унији послодаваца.

РЕГИОН

У унији послодаваца наводе да је крајем прошле године у привреди било 17.500 запослених који су осигурани на 193 евра, док је више од 72.000 из приватног сектора било осигурано на 250 евра.

- Чињеница је да је минимална зарада у Црној Гори најнижа у региону, али и то да у окружењу имају неопорезиви део зараде. Примера ради, у Србији неопорезиво је 125 евра, а минималац је 210 евра. У БиХ, где је минимална зарада 203 евра, порезу не подлеже 150 евра. У Словенији су пореза и доприноса ослобођене рефундације за трошкове превоза, прехране, регреси за годишњи одмор - набраја Мирза Мулешковић из Уније послодаваца.