Забрђе: Маслине беру и странци

Када се заврти камени точак млина за маслине старог четири века, испод пресе капну прве мирисне, густе, златне капи девичанског уља, а посао који се обавља на старински начин окупи породицу, комшије и пријатеље, онда свима постане кристално јасно да традиција може да живи и да се обнавља, а луштичко село Забрђе може бити привлачно не само лети него и у позну јесен. Потврђују то и у породичном газдинству Стојковића, у коме су протеклих дана организовали и бербу и млевење маслина.

- Добари су ове године и род и плод, упркос четворомесечној суши, без капи кише. Пуна стабла, кофе, руке, а очекујемо око 300 литара уља - објашњава најмлађи Стојковић, Јован који упркос завршеној школи, ужива у пословима на имању.

Руку помоћи сложним Стојковићима пружа и Британац Тони Едвардс, који је први пут у маслињаку, а у Забрђу је купио кућу, па је ранија лондонска адреса постала - повремена.

Каже да је овде пронашао мир, а права су привилегија јутра и буђење с погледом на море.

- Берба маслина је терапеутски посао у односу на оно што сам радио у Британији - каже уз осмех Тони и наставља да скупља маслине, да посао не касни.

БРИТАНАЦ Тони Едвардс

Сличну причу казује и Анђелка која је на Луштицу стигла из Војводине, када је отишла у пензију.

Због маслина, али и због 20 храмова на невеликом полуострву, Луштицу многи називају маслинском гором. Овде успевају домаће сорте маслина жутица, ситница, ластовка, црница, ломбардешка, а од пре неколико година има и нових млинова и нових врста.

Луштичани према светом дрвету имају посебан однос, верују да је маслина као мати, примиће људе било када да јој се врате. Потврду су мештани добили када су се после деценија заборава вратили маслинарству поштујући најстарије обичаје и пажљиво прихватајући нове, али увек подсећајући да су својевремено традиционални луштички производи пршут, сир и уље доспевали и до бечког двора.

НАјмлађи Јован Стојковић

НОВИ ПРИЛАЗНИ ПУТ

Звучи невероватно али је истина, живописни заселак Рујево, у залеђу Зеленике, иако се налази на само пет километара од обале мора још нема прилазни пут, па мештани, посебно они који се баве пољопривредом, као једино "превозно средство" користе магарце. Председник Месне заједнице Зеленика-Кути Предраг Вујновић каже да су ових дана започели пробијање трасе прилазног пута у дужини од 1.200 метара, али ће новца недостајати, упркос томе што су и породице Радоњић и Митровић из Рујева приложиле по 3.000 евра за почетак радова.