Рок за Превлаку 2023.
07. 12. 2017. у 17:53
Питање границе са Хрватском биће један од услова о приступању Црне Горе Европској унији. Судски спор због полуострва могао би да потраје, а то није у интересу ниједне земље

Око "Врата Боке" највероватније ће се договорити две државе / Фото Новости
БРИСЕЛ не жели граничне проблеме које би нове чланице могле унети под кров Европске уније. Да ће питање међе са Хрватском (Превлака) бити један од услова о приступању Црне Горе Европској унији, тврди загребачки "Јутарњи лист", позивајући се на "тајни документ" Европске комисије који су имали на увид под именом "Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан".
- Постоје и даље важни билатерални спорови између држава региона који су преостали за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што држава уђе у ЕУ, наводи се у документу.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Китаровић забринута да се пресуда развија у осуду Хрватске
Простор Превлаке функционише на основу Привременог споразума о Превлаци, потписаног 2002. године. Црногорци би ово питање требало да реше до 2023. године, како би постали пуноправни чланови ЕУ две године касније. Министар спољних послова Срђан Дармановић каже да већ 15 година привремени споразум између Црне Горе и Хрватске, око Превлаке, функционише изузетно добро и ни на који начин не доводи у питање одличне пријатељске односе између две државе.
- Хрватска је помагала Црну Гору у нашим аспирацијама да постанемо чланица НАТО. То сада ради и када је у питању наша европска агенда - поручује Дармановић.
Полуострво Превлака или рт Оштро, или "капију Боке", која је светску јавност заталасала прве године последње деценије прошлога века. Тај простор постао је спорна гранична прича 1991. године, када се око њега и ратовало. Одувек је, према црногорским изворима, био војна база и на Превлаци су били они којима припада Бока. Чак ни у време НДХ није припадала Хрватској, већ су на њој биле италијанске окупационе снаге.
У јесен 1991, пред сам распад СФРЈ, ово полуострво је избило у жижу јавности. Превлака је, наиме, била једина касарна на хрватској обали коју нису очистили од јединица ЈНА. Почеле су чарке, а онда и рат ЈНА и хрватских снага. У том, по многима непотребном рату погинуло је 160 војника и добровољаца из Црне Горе и нешто више припадника Збора народне гарде, МУП-а и цивила Хрватске.
Неки аналитичари у Црној Гори углавном се слажу да је случај најбоље препустити међународној арбитражи. Но, уколико Превлака уђе у међународну судницу, питање је колико ће процес трајати. Има и оних који сматрају да ће се спор сада брже решити јер су Црна Гора и Хрватска чланице НАТО.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Мило опет у игри?
ТЕСНО РАЗГРАНИЧЕЊЕ
ПРЕ него што ће почети сукоб око Превлаке, тек понеко је знао куда пролази уска граница по којој је Превлака у Хрватској. У Црној Гори је увелико била у оптицају само једна прича: Превлака је бокељска и црногорска. Одувек. Превлака се, истина, нашла у Хрватској у авнојевским границама, које ће Бадинтерова комисија предложити за државне. А мештанима Витаљине и других села Конавала, Херцег Нови је био најближи. Ту су радили, износили своје производе на пијацу. Чине то и данас јер им је Дубровник далеко. Ни за њих деценијама ту није било границе.
Шатор
22.08.2018. 15:44
А како је онда Хрватска примљена у ЕУ ако је имала са свим сусједима нерјешене границе?
Коментари (1)