ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Флора

НА клупи од црвене коже, са стопалима на облацима у беж мозаику, седи и кафицу испија певач и композитор Ален Шамфор. Над главом му лебди виолински кључ.

Испред њега, замишљено, с хрпом несложених списа у дугом памћењу, пролази писац Фредерик Бегбеде. Баш ономад, свратила Синди Крафорд с кћерком Кајом Гербер. Лепа, као мама. Синди, још од првог пута када је овде дошла, сама устаје да плати и редовно се јави касирки, а келнере дозива по имену.

Глумац Вансен Лендон, у потрази за тачним изразом лица, ту свраћа бар три пута недељно. Двапут месечно, ето и Жан-Пола Белмонда. Долазе сликари, модни креатори, политичари, обичан свет. Неки су се толико одомаћили да им се на сто спушта пиће без наруџбине.

БОЖА Маљковић свраћао да доручкује. Следећи пут ће доћи на вечеру. Јуче баш на ручку био француски министар. Овде се додељују књижевне награде, стварају уметнички покрети, воде кружоци и филозофске дебате за које се не зна да ли оне инспиришу простор или простор њих. За овим столовима су се писали закони. Књиге. Писма. Разгледнице. Химне. Манифести. Пословни уговори. Сценарија за филмове. Љубавне изјаве. И поруке за растанак, из Париза, одакле је то најлепше.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Записи из Париза: (Не)уобичајено

У ваздуху крем, са мирисом социјалне правде. Ту долазе они који у дворцима киселе купус и левица која једе кавијар. Свраћају и крунисане главе, телохранитељи, туристи са све четири стране света. Свима једнак третман. Пола терасе не може да се закупи.

ЈУТРО у "Флори" започиње у пола осам, кафом и кроасаном, у ово зимско доба кад сунце још није потпуно засело под капом париском. Стални гости дођу и раније, па са крупним насловима на тек купљеним новинама под мишком, посматрају келнере који их свеједно услужују постављајући столове, док улице још одишу просутом свежином из црева поливача.

Пуши се чоколада, хрска хлеб. Туристи после побрканих временских зона не знају да ли ће на доручак, ручак или вечеру, па у девет сати ујутро наручују супу с луком и димљени лосос. Французи на ручак долазе око један, на топљени велшки сир са пивом, специјалитет куће без класичне кухиње. По подне, око четири, стижу тек пробуђени писци и госпође на чај и крем од жутог фила с крхком карамелисаном кором. У шест, у чаше уског грла сливају се аперитиви. Точе се шампањац, бело вино и коктел "ванити фер". Вече, уз онај кавијар, протиче лагано.

ДОК се пео на спрат ове кафане, Жан-Пол Сартр је својевремено сакупљао опушке и остацима дувана завијао своју цигарету уз коју би једну кафу испијао читавог дана. Аполинер је овде држао своју редакцију. Ту су се упознали Андре Бретон и Луј Арагон.

У кафе Србина Мирослава Шиљеговића на булевару Сен Жермен, под арт деко лустерима, свраћали су, писали, разговарали и дане проводили Албер Ками, Пикасо, Марсел Карне, Превер, Троцки, Андре Малро, Симон де Бовоар, Жилијет Греко, Хемингвеј, Жак Тати, Роман Полански, Брижит Бардо, Ален Делон, Симон Сињоре, Ив Монтан, Ив Сен Лорен, Пако Рабан, Салвадор Дали, Алберто Ђакомети, Џејн Фонда, Кетрин Денев, Џони Деп, Џек Николсон, Ал Паћино, Паоло Коељо, Франсис Форд Копола. Соња Рикел је једно време имала свој редовно резервисани сто у пола два, а Серж Гензбур ту пио дупли рикар.

И, тако, "Флором", теку париски дани.