ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Наука

ВАШАР науке у Антонију. Клуб астронома изложио пространство са колекцијом стотина милијарди самогравитирајућих звезда, гасних облака и молекулске прашине. Прошетали кроз космичку годину преко Млечног пута из Алхемије неба Кросвела и Кена и снимили играрије спиралних галаксија. Две су се најпре мудро испитивале, затим дуго кружиле једна око друге, а онда опрезно мимоишле. Кад се две галаксије сударе, чудне се ствари дешавају. Жигне, на пример, у колену и упадне трепавица у чај. На осетљивој емулзији галактичког негатива посејан прегршт белих пега. У призми спектроскопа, на дну тацне, копрца се мокро сунце.

У фуцнутој гајбици за транспорт јабука кожара, бледог и чврстог меса, трули разно воће. Биоразградив материјал ће постати компост. Подстакнуће нутријенте, раздрмати тресетницу, набубрити гранулу, фурнути кличицу. Нићи ће опет она кожара. Исећи је на фине кришке, и грицкати, уз чашу орошеног белог вина.

Прочитајте још: ЗАПИСИ ИЗ ПАРИЗА: Слава

Бумеранг од бакелита, конкавном страном заротиран унапред, као да ће се овог часа устремити на јато оних Кросвелових звезда, или, бар, птица, волшебно се наједном зауставља невидљивим покретом прста. Сви смо ми помало сирочад мађије.

Игре с картама. Илузионизам. Психолошке сугестије. Ефекти знакова и порука. Индијски факири, лебдење без ослонца, зец из шешира, пресечена и поново састављена жена, излазак из закатанченог кавеза. Протурена лопта голману кроз ноге. Чаробњаштво опсенара. У сваком трику има помало математике, физике и хемије. Астрофизичарски кец на двојку. Транге - франге и чвор на конопу. Објекат је стабилан само када се окреће сам око себе. Тањир на циркуском штапу. И оно мокро сунце, у одсјају, на њему.

Међу ногама јуре луди аутомобили на струју. Џојстиком управљају весели научници у кратким панталонама. Око гумених ђонова, неће точак, баш, тамо куда је наумио. Отворена сардина спачека. Отисци прстију крију све што није истина. Вулкански прах не дирати. Архимедовом теоријом подићи тежак пакет. Ко га има. Све је прорачун. И дизање тегова је наука, ако знаш зашто, и како. Иновативна метода трзаја. Играју се носем, удишу парфеме без мириса. Дрвени скелет, склопићемо диносауруса 21. века, лепши и старији од славних предака.

Открити воду из славине, када си жедан, и то је научно достигнуће. Цури с браде и капље на вунени џемпер, цеде се тешке капи с умоченог рукава. Утољена жеђ.

Нова генерација трамваја до Кламара возиће као и они пре будућности, али без кочничара. Како сачувати енергију и приштедети планету за најбогатије? Политички некоректан дискурс. Па, ипак, опстаје. Деца скачу. Пућкају издувни гасови. Отворен замрзивач, фестивал џеза, електрична гитара. Награда за препознавање загађивача. Нуклеарни инцидент је увек могућ. Дим је, у том случају, ипак, бео. Изнајмљивање бицикла. И енергија с оног сунца, на тањиру, које све види.

Даждевњаци у колажу. Издубљена бундева троугластих зуба кроз које палаца острашћеност залудне ватре као обавезни детаљ за неговање култа смрти. Ништа ту није иновативно. Али, данас деци показује да објекти настају од природног тока ствари, тикава, лудаја, мисирача, дулека, анђелика, принчевих круна и краљица јесени, да логичка капија као фундаментална јединица дигиталне електронике није једино мерило стварања. Ту је та инверзија. Сад је повратак у будућност научна иновација. Као кад семиотички постструктуралиста Бодријар под Сисировим утицајем каже - пас, што значи да не мисли на мачку. Тако данас функционише свет. У џаку.