ЕУ одлучује о закону који би могао да промени интернет из корена

После две године дебате, посланици Европског парламента требало би сутра да гласају о закону који би могао да промени однос снага између произвођача вести, филмова, музике и доминантних интернет платформи, које њихове садржаје стављају на своје веб сајтове, а да им за то не плаћају никакву накнаду.

Поднета 2016. године с циљем да се ажурира закон о ауторским правима у доба Фејсбука и Гугла, ова иницијатива је покренула жесток лобистички рат.

Прочитајте још:Новинске агенције траже да им Гугл и Фејсбук плате ауторска права

Иницијативу за измену закона о ауторским правима потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући Танјуг, с циљем да се Фејсбук и Гугл обавежу да део прихода плате новинским агенцијама чији садржај сада бесплатно користе.

Европски парламентарци су, међутим, са приближавањем дана гласања "бомбардовани" милионима мејлова и хиљадама телефонских позива, с порукама утемељеним на стандардним сценаријима које су писали лобисти.

Неки су чак, како тврди француска посланица у Европском парламенту, Врижини Розијер, добили и претње смрћу, преноси британски Гардијан.

Шефови највећих европских новинских агенција су у тој иницијативи навели да је реч о томе да се заустави једноставно речено "пљачка садржаја информативних медија и њихових прихода од оглашавања, иза које стоје интернет дивови, претња и потрошачима и демократији".

То је, како су истакли, ситуација која уништава независне медије.

Прочитајте још:БОРБА ПРОТИВ ЛАЖНИХ ВЕСТИ: Фејсбук почео да оцењује кориснике, штити се од дезинформација

Како објашњавају европске новинске агенције, Фејсбук и Гугл бесплатно користе огромну количину вести и прилога штампаних медија и агенција и на том саџају привлаче све већи број оглашивача.

На тај начин, они добијају толики део рекламног "колача" да успостављају монопол, о чему сведочи податак да су 2017. године у њиховим укупним приходима чак 80 одсто чинили приходи од оглашавања на интернету.

Према предложеној измени закона они ће морати да деле један део прихода са ауторима садржаја.

Новинске агенције, укључујући Танјуг, указале су у иницијативи на то да актуелни закон датира из времена када Гугл, Фејсбук, Јутјуб и паметни телефони нису ни постојали.

Такође су навеле да штампани медији и агенције улажу велики новац у производњу вести и њихови новинари, понекад уз велике ризике, спроводе подухвате како би дошли до свеобухватног и тачног извештаја, те да морају да издвоје значајна средстава за пословање онлајн. "Само тражимо да они који краду вести поштено плате", поручили су.

С друге стране, критичари ове иницијативе тврде да ће измене закона о ауторским правима уништити интернет, што је наишло на револт подносилаца иницијативе, а немачки демохришћанин Аксел Вош је ту тврдњу назвао "потпуно погрешном" и "лажном вешћу".

Имајући у виду да се амандмани састављају и преправљају у последњем тренутку, крајњи исход гласања је неизвестан.

Европски парламент је, да подсетимо, у јулу одбацио предлог измене тог закона, иако је он претходно добио подршку надлежног парламентарног одбора.

Међу најновијим присталицама измена је и 165 филмских стваралаца и сценариста, међу којима је и британски редитељ Мајк Ли, који је прошле недеље упутио апел на Венецијанском филмском фестивалу, позивајући посланике ЕП да усвоје закон.

У јулу је Пол Макартни такође "притиснуо" посланике да "стану на крај" технолошким компанијама које експлоатишу музичаре.

Опоненти иницијативе су се такође ангажовали. Тако је Википедија затворила своје странице у неким земљама у знак протеста због ових планова, за које тврди да ће их приморати на гашење своје енциклопедије коју "праве" корисници.

Један од делова предлога измена закона око којег се највише "ломе копља" односи се на члан 11, којим се предвиђа да интернет компаније плаћају пре свцега агенцијама, потом новинама и часописима објављивање дела њихових производа - на пример наслова, фотографија и текстуалних пакета на Фејсбуку и Гугл Њузу.

Друга "спорна" тачка је члан 13, који предвиђа законску обавезу за платформе попут Јутјуба који користе материјале заштићене ауторским правима, да имају уговоре са власницима/ауторима музике или филма.