Од малих ногу вежбамо да преживимо катаклизме

ВРЕЛИ талас који је настао после поплава какве се у Јапану не памте деценијама повећао је број жртава на више од две стотине. Но, упркос природним катастрофама у низу, Јапанци су поново задивили свет миром и преданошћу у борби са недаћама. У земљи опкољеној морем, чија су константа земљотреси, вулканске планине, велике кише и упозорења на цунами, Јапанци успевају, као мало која нација на свету, не само да из већинe тих борби изађу као победници, већ и да се похвале дуговечношћу и високим стандардом:

- Одмалена се спремамо за суочавање са природним непогодама, посебно земљотресима. Деца још у вртићу сваке године имају тренинг за то. Пали се аларм и деца уче како да се мирно склоне под сто. Скоро свака школа има терен за тренинг, где се деца окупљају, и у групама уче како да реагују за време природних катастрофа - прича за "Новости" - на одличном српском - Јукина Гонда, други секретар Амбасаде Јапана у Србији, задужена са Одељење за културу и медије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Japan: Otvorene dve plaže prvi put posle cunamija 2011.

Тренинг је, ипак, једно, а суочавање са потресом друго, али су Јапанци захваљујући тренинзима научили да се не плаше малих земљотреса и препознају велике, какви су били они из 1995. и 2011. године:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: NEVREME U JAPANU: Stradalo najmanje 100 osoba, 60 nestalo

- Сходно томе смо, највише после Другог светског рата, прилагодили изградњу наших зграда. Направљене су да се издрже велике потресе, али не и да се сруше. Поред мора смо изградили висок зид, због обране од цунамија, тако да смо донекле били спремни за велики земљотрес 2011. који је погодио источни део Јапана. Али, талас је ипак био већи од зида.

Чини се да све недаће подносе стоички, па је питање како истрајавају у томе:

- Суштина је у нашем образовању. Код нас се у школама много учи стрпљењу, док је у Европи више нагласак на предметима. Ђаци у основним и средњим школама чисте своје учионице, ходнике, и тоалете. Зато је за јапанске навијаче на Мундијалу било природно да чисте стадион. То је део нашег менталитета - каже Гонда.

Да ли се Јапанци навикавају одмалена и на то што катастрофе носе са собом, разарања, па и смрт?

- То је свима врло тешко, али Јапан је географски на таквом месту где су чести земљотреси, кишни периоди, тајфуни, па се у народу створила филозофија о поштовању и природе и свих њених ћуди. Јапан је сиромашан природним ресурсима, па је зато више усредсређен на васпитање и образовање. Многи мушкарци током школовања стичу основе борилачких вештина, које почивају на филозофији стрпљења и мира. Учимо и да размишљамо о другима - објашњава саговорница.

Али, учимо се, додаје, и раду. Гонда нам, као пример, наводи да њене колеге у Министарству иностраних послова Јапана понекад раде од јутра до три ујутро следећег дана, или ако имају више посла, уопште не иду кући. Упркос стресу, витални Јапанци су познати и по истрајном неговању лепоте свакодневног живота.

- Највише је у питању исхрана богата рибом и поврћем, алгама, а много мање масноћама. Али, за нас је храна подједнако важна изгледом, колико и укусом. Волимо све лепо да упакујемо. Важан је и наш добар здравствени систем, као и велики број препорука о здравом животу у медијима.

Јапанци су нам посебно познати по вишегодишњим донацијама Србији, па питамо саговорницу да ли је даривање део јапанске културе, као последица борбе с природом:

- Рекла бих да је даривање више део хришћанске културе. Када Јапанци дарују, они не размишљају да им то буде враћено, већ желе да онима којима се поклања то донесе напредак и бољу ефикасност. Али, током последњих деценија учесталих борби са природним недаћама, Јапанци су додатно развили свест колико је драгоцена помоћ у таквим тренуцима. Јапанци радо помажу - закључује саговорница "Новости".

Јукина Гонда живи и ради у Београду / Фото П. Милошевић

ЉУБАЗНИ СТЕ ОД СРЦА

Гонда је дуго у Србији и као веома пријатну ствар истиче то што су у ресторанима и продавницама људи природно љубазни, што то долази из срца.

- Код нас у Јапану су сви љубазни, али то је више професионално него природно. С друге стране, највише ми смета паркирање на улицама, на местима која нису предвиђена за паркирање.

СЛИЧНИ У ПОШТОВАЊУ ТРАДИЦИЈЕ

Највећу сличност између Јапанаца и Срба Гонда види у поштовању традиције и неговању пријатељства. Уочава и да Срби радо тренирају јапанске борилачке вештине, да их врло добро савладавају, што постаје својеврсна веза између два народа.