Авет џихада се настанила у Европи

ПАРИЗ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

НАПАДИ ножевима, попут недавног убиства старице Миреј Кнол у Паризу или две девојке у октобру испред железничке станице у Марсељу, бацање кроз прозор Саре Халими прошлог априла, пуцњи као они што су недавно одјекнули у Каркасону, па и одсецање главе пре четири године у близини Лиона, трагично налетање камионом у Ници пре две године или, срећом неуспешно, аутомобилом у четвртак у околини Гренобла, само су део терористичке паноплије која у западној Европи у сваком тренутку прети са свих страна.

Не зна се ни чиме ће терористи ударити, ни када, ни где - од главних градова до периферних варошица. То је и био њихов циљ, да утерају страх у кости. Веровање да ће све спласнути онда када буде побеђена Исламска држава на терену, у Сирији и Ираку, било је, очигледно, погрешно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Preminuo policajac ranjen u napadu na jugu Francuske

- Били смо велики оптимисти после првих војних пораза ИД. Стварање државе је била само новаформа старог терористичког феномена. Суштина остаје иста - каже специјалиста за геополитику и безбедност од тероризма Фредерик Енсел.

Овај француски стручњак наглашава да војно урушавање ИД олакшава ситуацију само у непосредном окружењу, али да је у Европи и даље на снази веома висок степен терористичке опасности.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: PONUDIO SE DA ZAMENI ŽENU TAOCA U SUPERMARKETU: Potpukovnik - ponos Francuske

ВОЈНИМ поразом на терену, џихадисти су реорганизовали свој начин деловања. Раније су припремали широке, детаљно планиране акције, а сада се уздају у усамљене и успаване ћелије, које често чини само једна особа.

Француски специјалиста за ислам Амели Шели истиче да је постати Алахов војник узимањем било каквог приручног оружја у борби против непријатеља, због свега тога, сада добило још више смисла за исламске фундаменталисте.

ВЕЛИКА опасност прети од повратника с ратишта. Тим пре што многи нису иза решетака. Француска штампа пише да се од око хиљаду исламиста који су из Босне и Херцеговине и са Косова отишли да ратују у Сирији и Ираку, вратило њих око 300.

Жене представљају засебан проблем, не само зато што их мање осуђују локални судови, већ и због тога што је када се врате тешко оценити да ли су биле само супруге џихадиста и рађале децу или су и саме учествовале у борбама.

Опасан извор су и затвори, које у Француској зову школом џихада. Многи су се ту радикализовали, па се сада овде готово више прича о страху од оних којима престаје казна него од оних који се враћају с фронта. У Француској до 2020. године око 500 осуђених за удруживање у терористичку организацију одслужиће казну, док је још око 1.500 других делинквената на овај начин потенцијално опасно.

ВАЖНО питање је и како препознати опасност. Успавани нападачи се вешто крију и постали су практично невидљиви непријатељ, чак иако је већина њих уписана у картотеку потенцијално опасних.

Практично је немогуће предвидети ко ће из масе која у Француској броји и до двадесет хиљада особа одједном запуцати.

ГРАЂАНИ НЕЗАДОВОЉНИ

И поред великих напора које власт чини, грађани, њих 58 одсто, у управо објављеном истраживању јавног мњења су изјавили да нису задовољни начином на који се држава бори против тероризма. Између осталог, очекују да се још више ојачају надгледање и праћење, као и да се стане на крај зонама безакоња у предграђима великих градова. Велики број крајњих десничара, који су освојили четвртину гласова на последњим председничким изборима, тражи систематичније избацивање опасних особа из земље, као што је то недавно био случај са једним имамом из околине Париза који је отворено проповедао тероризам.