Меркелова достигла рекорд Хелмута Кола

КАНЦЕЛАРКА Немачке и четврти пут заредом, Ангела Меркел, јуче је стала раме уз раме с Хелмутом Колом, који је до сада држао 16-годишњи рекорд по броју година на највишој државној функцији (од 1982. до 1998) Иако су, после демохришћана, највише гласова на јучерашњим савезним парламентарним изборима у овој земљи инкасирале социјалдемократе чију је листу предводио Мартин Шулц, за њих је то био најгори резултат у послератној историји. Због тога су већ синоћ најавили прелазак у опозицију. Велики добитници избора су либерали (ФДП) и Алтернатива за Немачку (АФД), ултрадесничарска партија која се залаже за затварање граница за имигранте, сви од јуче поново у Бундестагу.

Први на листи либерала Александар Голанд поручио је по објављивању прелиминарних резултата да "ће АФД као трећа снага у Бундестагу, јурити Меркелову и вратити народ и земљу на прави колосек".

Званични резултат биће познат до 12. октобра. За најкасније месец дана, Бундестаг ће, како Устав налаже, тајно гласати о новом канцелару, то јест, потврдити Меркеловој четврти мандат. По слову закона, који не даје рок у ком председник државе мора да изађе са предлогом, канцелар се бира без дискусије.

Мигранти су Меркелову могли да коштају чевртог мандата, али нису. Они су, међутим, успели да отворе велика врата на која су ултрадесничари АФД поново ушли у немачки парламент, после више од пола века. Алтернативци ће по свој прилици бити трећа парламентарна снага, одмах после демохришћана и социјалдемократа, што прети да буде велика прекретница на домаћој политичкој сцени, али и да утиче на будућу слику Европе. За треће место јуче су конкурисали и либерали (ФДП) и Левица.

* Ангела Меркел и Јоахим Зауер / Фото Tanjug АП

Право гласа имало је 61,5 милиона бирача, а искористило га је 75 одсто. Иако је јуче на бирачком списку било око 400.000 бирача мање него 2013. године, избори су били 14 милиона скупљи него претходни - коштали су пореске обвезнике најмање 84 милиона евра. Око три милиона младих гласало је први пут. Највећа старосна група бирача, којој је припадао сваки трећи грађанин с правом гласа, били су они изнад 60 година. Међу бирачима било је око шест милиона Немаца мигрантског порекла, од којих је 1,3 милиона турског порекла, као и велики број Руса, Пољака и Румуна са немачким држављанством, али и један број Срба.

Како су мигранти гласали не зна се, али постоји статистичка правилност према којој Турци углавном гласају за социјалдемократе, а мигранти руског порекла за демохришћане. Досадашње искуство говори да се просечан бирач српског порекла не разликује од немачког бирача, па су старији Срби са немачким пасошем конзервативнији, док млади махом дају глас партијама лево од центра.

У складу са истраживањима јавног мњења и расположењем грађана, у Берлину највероватније неће бити политичких промена, а то би могло да значи да ће у односу према европским темама као и европском путу Србије, спољна политика и подршка Немачке остати непромењене.

Ко ће с Меркеловом владати Немачком, али и Европом, отворено је питање, а аналитичари указују да је наставак владавине велике коалиције демохришћана и социјалдемократа могућ и очекиван. Не искључује се, међутим, ни могућност такозване Јамајка коалиције, у бојама заставе те острвске земље. Била би то коалиција демохришћана, зелених и либерала које предводи Кристијан Линднер, са надимком "нови Геншер", јер по много чему подсећа на свог легендарног страначког колегу, Дитриха Геншера, некадашњег шефа немачке дипломатије.

ГЛАСАЛА "БЕЗ ГЛАСА"

ГЛАСАЈУЋИ јуче, Меркелова у црвеном блејзеру у пратњи супруга Јоахима Зауера, није дала никакву изјаву. Шулц је био самоуверен: "СПД ће добити довољно гласова да ја постанем канцелар". С њим се, међутим, није сложио његов страначки колега, шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел, који је оценио да "социјалдемократе баш и не стоје сјајно".

Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је данас искрене и срдачне честитке канцеларки Савезне Републике Немачке Ангели Меркел на изборној победи.

"Дозволите ми да Вас уверим да ће Србија остати прави партнер и савезник Немачке у настојањима да очува принципе демократије, као и стабилност и безбедност свих грађана старог континента", истиче се у честитки председника Вучића.

Вучић је напоменуо да је Меркелова још једном показала челичну одлучност да води своју земљу и грађане на путу ка бољој и светлијој будућности.

"Велики лидери познају се по својим делима, која су резултат марљивости, оданости и посвећености послу којим се баве. Подржани од стране оних који су им одани и у тешким тренуцима, постају јачи и још одлучнији да освоје битку за напредак и просперитет", наводи се у Вучићевој честитки Мекреловој.

ИЗБЕГЛИЦЕ ПОЗДРАВЉАЈУ ПОБЕДУ МЕРКЕЛОВЕ

Сиријске избеглице с радошћу су примиле вест да је немачка канцеларка Ангела Меркел на данашњим изборима осигурала четврти мандат, али истичу да су узнемирени због јачања крајње десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) и страхују да би она могла да изврши притисак да се пооштре законске одредбе које се односе на азиланте.

"Молили смо се да Меркел победи. Алах је услишио наше молитве. За нас, она представља мудрост и хуманост", изјавила је Фатима ел Хајдар, мајка двоје деце из Дамаска.

АфД улази у немачки парламент први пут као трећа по јачини странка, чему је допринело незадовољство због одлуке Меркелове да прими више од 1,3 милиона избеглица, констатује Ројтерс у извештају из Берлина.

Супруг 55-годишње Хајдар, Ајман, истиче да је Меркел ризиковала своју каријеру да би им помогла.

"Желимо да учимо немачки и допринесемо успеху ове земље радом да би доказали да је она била у праву, а њени противници да нису", рекао је он.

И Набил Заиналдин (32) из Алепа верује да је Ангела Меркел мање популарна због њих, избеглица.

"Потпуно разумемо да су Немци забринути. Али и ми смо забринути - каква ће бити политика према азилантима нове владе?", навео је Заиналдин.

Александер Гауланд, један од два главна кандидата АфД, најавио је да ће приоритет те странке бити да покрене парламентарну истрагу против канцеларке Ангеле Меркел због њене одлуке 2015. да у земљу прими милион тражилаца азила.

ПОМЕТЊА У НЕМАЧКОЈ ЗБОГ УЛАСКА АФД У ПАРЛАМЕНТ

Алтернатива за Немачку (АфД) постала је данас прва крајње десничарска и отворено антиимиграционо настројена странка која је освојила десетине места у парламенту у послератном периоду, срушивши табу упркос позивима политичара на власти да се ови "нацисти" зауставе.

АфД је на данашњим изборима први пут ушла у парламент, обећавши да ће "променити земљу", а освојила је између 13 и 13,5 одсто гласова и постала трећа политичка снага у Немачкој, преноси АФП уз оцену да је то запањујући резултат за странку која је основана пре само четири године.

Александер Гауланд, један од два главна кандидата АфД, најавио је да ће приоритет те странке бити да покрене парламентарну истрагу против канцеларке Ангеле Меркел због њене одлуке 2015. да у земљу прими милион тражилаца азила.

Након што је већ освојила места у 13 од 16 државним парламента, АфД ће сада послати десетине посланика у опозиционе клупе Бундестага, пружајући им платформу за ширење ставова, укључујући оспоравање немачке "културе испаштања" због Другог светског рата и масакра над шест милиона Јевреја и других током холокауста.

АфД је формирана 2013. као антиевропска партија, али је потом променила фокус извлачећи корист из злих слутњи поводом рекордног прилива миграната у Немачку.

У завршници кампање јој се тон попрлични заоштрио, при чему је један од два њена водећа кандидата рекао да би Немачка требало да се поноси свијим ратним ветеранима и да је тероризам утемељен у исламу.

АфД ће бити отпадничка партија у парламенту јер су партије на власти искључиле сарадњу са њом, али би она ипак могла да бучно уноси раздор из опозиционих редова, оцењује француска агенција.

Коментатор листа "Шпигл" је за успон АфД окривио Меркелову, док критичари наводе да растућа социјална неједнакост, упркос рекордној незапослености, такође игра на руку тој популистичкој партији, поготову у унутрашњости бивше комунистичке Источне Немачке.

Председник Светског јеврејског конгреса Роналд Лаудер осудио је АфД рекавши да је "гнусно што та странка, срамни реакционарни покрет који подсећа на најгоре из немачке прошлости и требало би да буде забрањен, сада има могућност да унутар немачког парламента промовише своју подлу платформу".

И Јозеф Шустер, председник Централног савета Јевреја у Немачкој, рекао је да су се "нажалост најгори страхови обистинили: партија која толерише крајње десничарске ставове у својим редовима и подстиче мржњу против мањина у Немачкој данас је не само у скоро свим државним парламентима, већ и у Бундестагу".

Шустер је изразио очекивање да ће "све демократске снаге разоткрити право лице АфД и изнети на видело њена празна и популистичка обећања".

Меркел је вечерас признала да улазак АфД у парламент представља "велики нови изазов" и обећала да ће "придобити назад гласаче АфД", док је лидер Социјалдемократске партије Мартин Шулц обећао да ће његова партија, из редова опозиције, деловати као "бедем демократије".

ШУЛЦ ОПТУЖУЈЕ МЕРКЕЛОВУ, ОНА АПЕЛУЈЕ НА ОДГОВОРНОСТ

Дојучерашњи коалициони партнери, лидери ЦДУ и СПД Ангела Меркел и Мартин Шулц разменили су у телевизијској дебати само неколико сати по затварању биралишта у Немачкој оштре речи због изборних резултата.

У дебати на АРД телевизији, осим Меркелове и Шулца, учествовали су и лидери свих водећих парламентарних странака.

Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је друге странке да покажу одговорност у "турбулентним временима".

"Живимо у турбулентним временима, то знамо. Зато апелујем на све да преузму одговорност", рекла је Меркел,

Са друге стране, Шулц је оптужио Меркелову да је водила "скандалозну" кампању уз избегавање дебате и створила "вакуум" који је попунила десничарска Алтернатива за Немачку.

"Верујем да Меркел сноси велику одговорност за то", навео је он.

Окренувши се лидерима либерала и Зелених, вероватно будућим коалиционим партнерима демохришћана Ангеле Меркел, Шулц је рекао: "Да би задржала канцеларско место, госпођа Меркел ће учинити све уступке".

УОЧЉИВЕ РАЗЛИКЕ У ГЛАСАЊУ НА ИСТОКУ И ЗАПАДУ НЕМАЧКЕ

Резултати избора у Немачкој показали су, у демографском смислу, јасну подељеност између некадашње Западне и Источне Немачке, јер је антиимиграциона и крајње десничарска странка Алтернатива за Немачку (АфД) на истоку земље освојила скоро двоструко више гласова него на западу, наводи Би-Би-Си.

АфД је на територији бивше Западне Немачке освојила 11 одсто гласова, а на истоку земље - чак 21,5 процената.

Такође, уколико се погледају резултати само из некадашње ДДР, демохришћани Ангеле Меркел освојили су још мање - 28,6, док је СПД тек преживео фијаско са 13,8 одсто гласова, преноси Б92.

С друге стране, велики успех у источном делу Немачке имала је Левица са освојених чак 17 одсто гласова, у односу на девет процената ако се погледају резултати у целој земљи.

АфД је на данашњим изборима први пут ушла у парламент, обећавши да ће "променити земљу".

"Кренућемо за Меркеловом. Повратићемо нашу земљу и наш народ", рекао је један од лидера АфД Александер Гауланд, која је освојила између 13 и 13,5 одсто гласова и постала трећа политичка снага у Немачкој, преноси АФП.

ПРОТЕСТИ У ВИШЕ НЕМАЧКИХ ГРАДОВА ПРОТИВ АФД

Више стотина противника десничарске Алтернативе за Немачку протестовало је вечерас у Берлину испред клуба у којем лидери ове националистичке и антиисламске странке прослављају њен улазак у парламент и то као треће политичке снаге, а протеста је било и у другим градовима.

Узвикујући пароле "Цео Берлин мрзи АфД", "Нацистичке свиње" и друге слогане, неколико демонстраната бацило је флаше на полицију када је она покушала да их задржи даље од места окупљања АфД.

Улаз у клуб блокирало је на десетине полицајаца који су и ухапсили неколико особа због мањих инцидената, рекла је портпаролка полиције, преноси АФП.

Протеста против уласка АфД у Бундестаг било је нешто раније и на оближњем Александерплацу, преноси АП.

Матијас, један од окупљених у Берлину, рекао је да је позив видео на Фејбсуку и да је изашао на улицу зато што мисли да је "важно показати да у Немачкој није прихватљиво да једна таква партија уђе у парламент.

Он је додао да две водеће странке ЦДУ и СДП треба да анализирају како је дошло до тога да се многи људи окрену таквим "расистичким политичарима.

Протеста је било и у Келну, Франкуфрту, Хамбургу, Минехну и Диселдорфу. Према подацима полиције, у центру Келна на пријављеном скупу окупило се око 400 људи, док је у Франкфурту њих око 300 изашло на улице, преносе немачки медији.

Алтернатива за Немачку освојила је, према прелиминарним резултатима, 13 одсто гласова на данашњим изборима и биће прва странка крајње деснице која улази у Бундестаг после Другог светског рата.