Записи из Париза: Девет кругова под земљом

О оном Паризу горе практично се све зна, мада би и о његовим мистеријама под ведрим небом могло много тога да се каже. Онај доле, остаје дубока енигма још од доба Лутеције.

Само неколико метара препуштено је земљи из које, као из великих бетонских биљника, расту опевани париски дрвореди. Испод њих, води пут у средиште Париза у коме ради педесет хиљада људи.

Париском каскадном канализацијом нормално се корача. Њени ходници обележени су називима улица и авенија испод којих пролазе. Шанзелизеом се ваља свакојаки отпад. Булеваром Сен Мишел разне фекалије одлазе. Улицом Старе комедије весели мириси се шире.

ИСПОД, аутомобилски лавиринт на Халама. Теку уздуж артерије топлих цеви. Десетак метара под плочницима, тутње прве линије метроа. Око њих, у дубоком хладу, ископине. Римска купатила, радионице грнчарије и рибље пијаце додирују се зидовима са гаражама модерних градских здања.

Под њима, пружио се пнеуматски тунел којим су све до почетка 21. века из француске Скупштине шиштале капсуле са важним одлукама до седишта Службеног гласника.

Испод Луксембуршке палате води ходник до сале у којој је Луфтвафе под земљом ковала планове за освајање неба. Одатле се шири мрежа подземних путева којима нико не може да уђе у траг. За сваки случај, прилази су затрпани песком и бетоном.

Још ниже, вијугају приградска железница и нове линије градског саобраћаја на шинама. Изнад више није било места. Заобилазе стотине склоништа подигнутих између два рата. У оном под Источном железничком станицом још ради пречишћивач ваздуха који се покреће собним бициклом.

Под Паризом теку и напуштени аутономни манастирски водоводи или каснији водени путеви, попут аквадукта с Белвила из 16. века којим су се, природним падом, снабдевале све фонтане на десној обали Сене.

ДВАДЕСЕТАК метара под земљом, протежу се стотине километара ходника, из којих се вадио камен за изградњу Париза. Туда, и даље, до неких дубљих, неистражених нивоа, све до деветог круга пакла, тумарају најтврђи бескућници, прекривени адским пепелом, трајно избегли са дневног светла. Сужених, чкиљавих очију, закржљалих попут кртице, анималног инстинкта, уплашени људским родом, хране се остацима које сакупе у ретким и хитрим излетима на више подземне спратове, преживљавајући у међувремену на месу пацова и ларви.