Меркеловој се смеши четврти мандат

БИРАЧИ у Немачкој, њих нешто више од 60 милиона, одлучиваће 24. септембра на савезним изборима о новом саставу парламента, а тиме и о свом будућем канцелару који се, после конституисања скупштине, бира гласовима посланика. Последице изборног резултата трпеће, на својој кожи, наредних година око 80 милиона грађана ове земље, али и сви Европљани, будући да ће се копља ломити највише око мигрантске "политике добродошлице", коју је патентирала канцеларка Ангела Меркел, а која је великом делу Немачке и Старог континента извор огромних проблема.

Догађаји последњих дана Меркеловој нимало не иду наруку, мада јој је добар рејтинг у односу на Мартина Шулца висока одскочна даска за изборно надвлачење конопца. Једна од таквих непријатности је податак, лансиран у јавности средином протекле недеље да је, од врхунца избегличке кризе без преседана у Европи 2015. године до сада, против Меркелове поднето више од 1.000 тужби за велеиздају!

ЧИЊЕНИЦА да су већину жалби поднеле присталице ултрадесничарске популистичке странке Алтернатива за Немачку (АфГ), а чак ни тврдња Фрауке Келер, портпаролке Канцеларије савезног тужиоца у Карлсруеу, институције одговорне за истраге о државној безбедности, да "су се тужбе против канцеларке показале неоснованим", нису избрисале горак призвук ове вести. Ефекат демантија и овог пута биће уобичајен, што значи да ће дезинформација остати да лебди у ваздуху. Бирачи ће, заокружујући имена на листићима, хтели то или не, бити под утицајем сумње у велеиздају мајке нације, како Меркеловој тепају њени земљаци.

С ДРУГЕ стране, ма колико је одлука Меркелове да дозволи улазак у земљу више од милион тражилаца азила 2015. и 2016. довела је до пада популарности Демохришћанске странке чији је она лидер, канцеларкина лична популарност поново расте. Нескромни допринос томе дао је опадајући интензитет мигрантског таласа. Ни Шулц није успео да уздрма канцеларкине чврсте позиције. Напротив, рејтинг његове СПД који је нагло скочио после његовог напуштања бриселске функције и повратка у домовину, сад је пао на првобитни ниво. Тако све прогнозе говоре у прилог једном исходу изборног надметања, а то је да ће Меркелова добити свој четврти мандат на највишој државној функцији.

Иначе, страначки преговори после избора могу да трају више недеља, а окончавају се "коалиционим уговором". Има неколико могућих коалиционих комбинација, али је из свих искључена ултрадесничарска Алтернатива за Немачку (АфД), са којом нико не жели да буде у власти.

ЦРНО-ЦРВЕНА (велика) коалиција је спој Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и Социјалдемократске странке (СПД), каква је последње четири године на власти у Берлину. То су две највеће странке центра и партије које највећи број Немаца сматра способним за владање. Црно-жута коалиција настала би договором ЦДУ и Странке слободних демократа (ФДП, либерали). Немачка "природна" коалиција десног центра се током историје често налазила на челу државе - последњи пут за време Меркелове од 2009. до 2013. а пре тога је канцелар Хелмут Кол био на челу чак пет црно-жутих влада (од 1982. до 1998).

Црвено-зелена коалиција је стандардна поставка владе левог центра која је била најуспешнија за време социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера од 1998. до 2005. године. Сматра се да постоје реалне шансе да се ова коалиција понови и сада. Црвено-црвено-зелено: СПД, странка Левице и Зелени је тек теоретска могућност на савезном нивоу, док је "Јамајка" - црно-жуто-зелено: ЦДУ, ФДП и Зелени од странака леве оријентације, најпривлачнија коалициона опција за конзервативни центар.

КОАЛИЦИЈА "Семафор" - црвено-жуто-зелено: СПД, ФДП и Зелени је само теоретска, док је "Кенија" - црвено-црно-зелено: СПД-ЦДУ-Зелени опција која би могла да привуче бираче јер СПД и ЦДУ репрезентују солидан немачки центар.

ДРЖАВНИ БУЏЕТ НАЈВЕЋИ ОД УЈЕДИЊЕЊА ДВЕ НЕМАЧКЕ ДО ДАНАС

lУ ПРВОМ полугодишту Немачка је забележила рекордни суфицит од 18,3 милијарди евра. Такав плус у каси распаљује машту, жеље и обећања, уочи септембарских избора, пише немачка штампа. Савезна држава, покрајине, општине и друштвени фондови су, када се подвуче црта, приходовали 18,3 милијарди евра више него што су потрошили. И то упркос чињеници да је из државне касе на рачун енергетских компанија отишло 7,1 милијарди евра после процене Уставног суда да је држава незаконски наплаћивала порез на нуклеарно гориво.

lПЛУС у каси, какав није забележен од уједињења Источне и Западне Немачке, распламсао је дебату на тему шта радити са толиким парама. Искристалисале су се три струје: леви део политичког спектра и многи економисти кажу да држава треба да инвестира у школство, инфраструктуру, социјалу. Економски либерали сматрају да треба смањити порезе кад већ има толико новца. А министар финансија Волфганг Шојбле заговара трећи став: да ништа драматично не треба мењати - већ плаћати старе дугове.

lКОНЗЕРВАТИВНИ "Велт", који је на линији владајућих демохришћана цени да, упркос рекордном плусу, "СПД, Зелени и Левица хоће више порезе уз аргумент да се не може истовремено смањивати фискално оптерећење, инвестирати и плаћати дугови."

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Vranje: Sumnjivi doktorat oterao direktorku

Njegoš u palati beskuća

TRESLO SE KOREJSKO POLUOSTRVO: Pjongjang izveo šesto nuklearno testiranje? Razvija H bombu

A od ćerke Brigit džip "mercedes"

Od "jabučara" može da se živi

Dečji nestašluk opasan po život

Slobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru