ДНК не води увек до убица!

ПРИСУСТВО нечијег биолошког трага на месту злочина не значи да је та особа крива, али ни одсуство ДНК не подразумева њену невиност. Последњих година у решавању злочина, међутим, форензичари се готово у највећем броју случајева ослањају на ове налазе. То често није довољно и може истрагу да усмери на погрешан траг и у супротном смеру.

Квалитетна обрада места догађаја, било да је реч о убиству или другим тешким кривичним делима, често је пресудна у проналажењу материјалних доказа који могу да осумњиченог изведу пред лице правде. Догађа се, међутим, да многи изађу на слободу управо због слабих материјалних трагова.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Отисци потврдили ликвидацију Ђуричића

- Биолошки трагови на месту догађаја морају да буду што прецизније фиксирани, обележени, сликани, констатовани - објашњава, за "Новости", доцент др Душан Кецкаревић, из Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду. - Велики број трагова можда се одмах и не види, али је зато неопходно да се сагледа целокупна слика неког догађаја.

Наш саговорник објашњава да ако, рецимо, има чаша по столу или у околини, пепељара, флаша или било каквих других предмета, иако се голим оком на њима не виде трагови, треба им приступити као битном доказу. Тек квалитетна обрада сваког предмета ради утврђивања присуства биолошког материјала може да укаже на то да ли на њима постоји ДНК траг.

ДНК анализа може да одговори на питања ко је оставио одређени траг и како, али не и да ли је он починилац кривичног дела. Тек целокупна обрада места догађаја може евентуално да укаже на кривца.

У последње време догађа се да се на битним суђењима, по правилу за најтежа кривична дела, ломе копља око ДНК. Адвокати одбране најчешће побијају налазе или покушавају да докажу да су такви билошки трагови - подметнути.

Највише пажње јавности тренутно заокупља суђење за покушај убиства српског бизнисмена Милана Бека, где се као важан доказ појављује управо биолошки материјал. Адвокати оптужене Маје Адровац покушавају да оспоре налаз да је она била у додиру с мецима, иако је на њима изолован њен ДНК. Тврде да је реч о подметнутом биолошком материјалу. Ипак, количина материјала нађена не на једној, већ на све четири испаљене чауре тврде супротно. О томе је на самом суђењу говорио и др Душан Кецкаревић, иначе стални судски вештак, који је чак повремено изазивао и смех у судници.

У свом налазу Кецкаревић је навео да се ДНК Маје Адровац нашао на чаурама метака јер је она била у директном контакту са муницијом. Када је њен адвокат питао да ли је могуће да она ипак није била у контакту са мецима, Кецкаревић је одговорио:

- ПОСТОЈИ могућност, као што постоји могућност да шољица чаја тренутно кружи између Земље и Марса. Не могу да тврдим како је она дошла у контакт са тим мецима, јер то није предмет вештачења. Теорија да су чауре после испаљивања упале у барицу с биолошким материјалом Маје Адровац је невероватна, јер би то значило да су чауре морале да падну на тачно одређено место.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: АКЦИЈА НА АУТО-ПУТУ: Разбојници покрали породицу странаца док су спавали, однели им новац и пасоше

Иако не жели да коментарише актуелне случајеве у којима вештачи, професор Душан Кецкаревић истиче:

- ДНК је, једноставно, неумољив, и за сваког јединствен. Реч је о генетичком профилу, који се не мења током живота. Он је исти у сваком ткиву одређеног појединца, било да је реч о пљувачки, крви, секрету, сперми, коси... Исти је од тренутка када се родимо па до смрти.

Наглашава и да је за поуздану ДНК анализу изузетно важно да се место злочина не контаминира, односно да се не поремете и не измешају биолошки трагови. Зато се место злочина обезбеђује, а полицијски форензичари носе заштитне маске и специјалну одећу и обућу. Добар увиђај, квалитетно прикупљени биолошки и остали трагови, али и детаљан преглед и испитивање свих људи који су на било који начин били на месту догађаја, дају одговор на најважније питање - ко је починилац. Када је реч о убиствима, али и осталим тешким кривичним делима, јасно је, закуључује наш саговорник, да савршеног злочина нема, јер починилац увек остави траг на месту догађаја, али и понесе нешто са собом.

УБИСТВО ПЕВАЧИЦЕ ЈЕЛЕНЕ МАРЈАНОВИЋ

ЈЕДАН од најинтригантнијих случајева у овом тренутку је убиство певачице Јелене Марјановић на насипу у Борчи. За њену смрт окривљен је њен супруг Зоран. ДНК трагови пронађени на месту догађаја, међутим, засад још са стопостотном сигурношћу не могу да потврде његову кривицу. Изолована су и два засад непозната мушка биолошка трага, али и одређени отисак на патици баченој на другу страну канала. Предстојеће суђење, уколико до њега дође, биће више него занимљиво, управо због вештака ове струке који ће говорити о ДНК, као и о осталим траговима, попут блата, али и отисака.

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ

ПОЛИЦИЈА током увиђаја, поред биолошког материјала и других трагова, покушава да пронађе и отиске прстију. И док папиларне линије, тачније отисци прстију, могу да се измене одређеним хемикалијама, па чак и дуготрајним радом на неким пословима, а криминалци их чак и хируршки мењају, код ДНК је то немогуће