Стадиони су само за оне најхрабрије

ПОСЛЕДИЦЕ навијачког насиља, хулиганизма, па и отвореног расизма на трибинама стадиона и спортских дворана у Србији су погубне за српски спорт. Управе клубова, министарства правде, полиције и спорта рекле су своје, али најзанимљивије је шта кажу навијачи у Србији. Или боље рећи “симпатизери” клубова, пошто у општој подели друштва од недавно постоји и подела на “навијаче” и “симпатизере”, као да су ови други мање навијачи, од оних првих. И као да је бити навијач у Србији у ствари значи радити све што је забрањено законом.

У серијалу “Новости” који је данима пред нашим читаоцима и јавности у Србији могли смо ових дана да чујемо разна сведочанства, предлоге, статистике и утиске.

Међутим, упркос званичним подацима, као и онима који тврде да насиље на трибинама није довољно санкционисано и да су казне преблаге, грађани углавном сматрају да на стадиону “нема опасности”, те се не либе да на утакмице поведу чланове своје породице или, рецимо девојку. Ово су само неки утисци из анкете коју смо спровели широм Србије. Наравно, има и оних који више не желе да кроче на стадион.

- Мислим да безбедност на утакмицама није угрожена и да без страха можемо на трибине са децом, чак и на дерби - каже Милош Симеуновић из Београда. - Одрастао сам на стадиону и мене су моји родитељи водили на утакмице.

- Увек постоји избор, не мора да се иде на север или југ. Једино они који нису навијачи, који не гаје љубав према омиљеном клубу и који не иду на трибине говоре да је тамо опасно.

Слично размишља и Лубиша Трифуновић, који са својим млађим братом и девојком редовно одлази на фудбалске утакмице. Каже да их стадион није “васпитао”, да увек можеш да избегнеш тучу уколико се она деси, као и да треба знати и имати границу између љубави и фанатизма. Ипак, има и оних који не мисле тако.

- Не пада ми на памет да водим децу међу навијаче на стадион - каже Београђанин Мирко Ракић. - После оног дербија у децембру, сумњам да ћу и сам поново на трибине.

Са друге стране, Дејан Ерцег има опречан став:

- Нема никакве опасности на утакмицама. Одрастао сам на трибинама, склањао сам се кад бих предосетио неки неред и после свега што се десило, немам страх да одем на стадион и поведем клинце. Деца су окружена истим људима и у школи, и у парку и на улици.

Тако говори “обичан свет” који себе сврстава међу навијаче или симпатизере. А, шта говоре они који би требало да промене слику о навијачима у Србији и ружну слику са трибина у нашој земљи, знаћемо ускоро када се изгласа нови Закон о спорту и изради нова Стратегија против насиља у спорту за период 2018 - 2025. година.

ХРВАТЕ ЧЕКА ПРОТЕРИВАЊЕ

ШЕСТОРИЦА Сплићана који су ухапшени средином децембра прошле године после изазивања нереда на 156. дербију на стадиону Партизана у Београду, тренутно се налазе на одслужењу затворских казни. Они су након склапања споразума о признању кривице са Вишим тужилаштвом осуђени на казне од четири до шест месеци робије. После издржане казне биће протерани из Србије са забраном уласка. Њих петорица неће смети у нашу земљу да уђу пет година, док је једном од њих изречена забрана уласка од три године. У Београд су дошли 12. децембра прошле године, дан пре одигравања утакмице између Партизана и Црвене звезде, с планом да изазову нереде на стадиону у Хумској.