Пакао уместо бољег живота!

Ово потресно сведочење за “Новости” Београђанке Н. И. (25) само је један од десетина сличних случајева трговине људима, где девојке или мушкарци крећу у свет за бољим животом, а завршавају као сексуално и радно експлоатисани робови. Само прошле године идентификовано је 125 жртава трговине људима. Њих 98 су жртве радне експлоатације и то углавном на градилиштима у Русији, 15 жртве сексуалне експлоатације, четири принуде на брак, три просјачења, две присиле на чињење кривичних дела и двоје трговина децом ради усвојења.

Јелена Хрњак, из невладине организације за борбу против трговине људима “Атина”, објашњава да су ово жртве које је држава успела да открије, а да је њихов број много већи. Сличних случајева и то поприлично има и у Србији. Девојка из околине Крагујевца М. Г. (21) се преселила у град, ту се и заљубила.

- Момак ми је предложио да дођем код њега и тада сам изгубила слободу - кроз сузе говори она. - Држао ме је закључану у соби без воде и хране, ноћима ме сексуално злостављао, а по дану сам чистила и радила. Носила сам и кутије са робом из магацина у приземљу. Јела сам тек када бих пронашла нашто хране.

Већина особа који се баве трговином људима имају неке кривичне пријаве, казне или су били осуђивани. Према речима Јелене Хрњак, добар део њих уопште нема појма какво дело чине.

- Њихова психа је таква да им је нормално да девојку терају на проституцију, туку је, злостављају, отимају јој паре. Они сматрају да неко постоји да би га они користили - каже наша саговорница.

Већину жртава трговине људима чак 80 одсто идентификује полиција, а остало углавном центри за социјални рад и организације које се баве заштитом тих људи. Аустрија и Немачка су најчешће земље где девојке завршавају као проститутке, док их у кријумчари у Италију воде да просе и џепаре.

- У Швајцарској су понудили девојци да одржава и чисти локал, а натерана је на проституисање. Оде да ради као конобарица, а онда је сексуално злостављају - наводи координатор за борбу против тр­говине љу­­­дима у МУП Србије Митар Ђурашковић. - Наши људи који живе у ЕУ пронађу овде девојке, али и жене у годинама, обећају леп живот, покажу и слике деце коју би им чувале, дођу им кући упознају родитеље, а онда кад их одведу натерају да раде у ноћном клубу као проститутке. Узму им пасоше, физички их изолују, уцене их. Те девојке су рањиве и потпуно зависне од тих људи криминалних умова.

Ђурашковић објашњава и да је било случајева када им клијенти помогну и организују бекство, а једна девојка је успела преко “Фејсбука” да се јави брату и он је алармирао полицију. У пракси се, каже, у последње време показује да су најчешћи организатори трговине људима појединци или чак и брачни парови.

Такође, повећава се број жртава радне експлоатације. Највећи број људи одлази “напоље” на рад тако што им је контакт неки познаник или се јављају на огласе.

- Сви су нам рекли да су потписали некакав радни уговор, а да им је обећано да ће радну и боравишну дозволу добити кад дођу - објашњава Јелена Хрњак. - Сви су плаћали и посредовање од 100 до 300 евра и то људима може бити први знак да нешто можда није у реду. Наплата такве услуге од онога ко тражи посао је законом забрањена.

Према наводима наше саговорнице, 65 агенција има лиценцу за посредовање у проналаску посла, али, интересантно ниједна од њих не ради посредовање за Русију, а највећи број наших људи иде управо тамо. Поред Русије, најкритичне земље где су протеклих година забележени случајеви радне експолоатације су Белорусија и Азербејџан.

ПРЕМА сведочењу Јелене Хрњак, суђења за трговину људима прави су “пакао” и за жртве и сведоке.

По обичају, смо сви у некој малој судници и у првом реду седе трговац људима, жртва, сведок, сви једни поред других - прича Јелена. - “Трафикери” прете и жртви и тужиоцу, а у таквој атмосфери жртва треба да очува присебност. Јако је тешко мотивисати те жене да сведоче, јер нема надокнаде штете жртвама, а оне поново морају да се суочавају са свим лошим што су прошле. Казне за ова дела су од три до 12 година, али већина у нашим случајевима је осуђена на три године.

МАЈКА ПРОДАЛА ЋЕРКУ

У УДРУЖЕЊУ “Атина” нам кажу да је последње две године уочљивије да родитељи продају децу.

- Имали смо пример да је мајка Ромкиња имала више деце, а кад јој је умро муж живели су у немаштини. Она је тада продала ћерку од 11 година - прича нам Јелена Хрњак. - Ту где је завршила силовали су је и нови отац и његов син. Бежала је неколико пута. На крају је продата у Црну Гору. После пет година успела је да побегне. Кад је дошла код нас у склониште, са својих 16 година није знала дане у недељи, нити да гледа на сат, а имала је и озбиљне здравствене проблеме.

ПРОСЈАЧЕЊЕ И КРАЂА

* ОД кривичних пријава поднетих прошле године против трговаца људима половина је због сексуалне експлоатације. Једна трећина организатора “трафикинга” су жене и то углавном преко 30 година старости.

* ПУНОЛЕТНИ мушкарци бивају жртве радне експлоатације, док су млађи присиљени на просјачење и крађе.

*СКОРО све жене су жртве сексуалне експлоатације, а баш малу женску децу евентуално терају да просјаче или краду.