Протести дрмају власт

ПРОТЕСТИ, штрајкови глађу, отворена писма, петиције... У Републици Српској “на снази” су све чешћи примери ванпарламентарне борбе удружења и појединаца ради остваривања права грађана. Тако је неколицина радника “Железница Српске” данима штрајковала глађу, да би од тога одустали, након што су добили обећање председника Српске Милорада Додика да ће им измирити обавезе у виду два топла оброка, две накнаде за превоз и плате за август до краја текућег месеца. Ових дана јавну сцену Српске, обележили су и протести Удружења грађана “Рестарт”, због неуважавања петиције услед бахатог односа власти према буџетским средствима, поготово куповини баснословно скупих аутомобила.

Протести су свакако један од најчешћих облика ванпарламентарне борбе, а саговорници “Новости” мишљења су да само упорним буђењем критичне масе ствари у Српској могу да се помере са “мртве тачке”. Посебно активни у том смислу су чланови Удружења грађана “Рестарт”.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Додик: Суспензија одлуке о референдуму о Суду, Тужиластву БиХ

- “Рестарт” Српска је настао пре отприлике пола године, из незадовољства и актуелном влашћу, и опозицијом. Екипу “Рестарта” чине млади, образовани и часни људи који за циљ имају не само критику друштвених аномалија, него и нуђење решења. Примарни циљ ове организације је борба против партитократије и свега онога што она са собом носи, а све у циљу стварања бољег и праведнијег друштва за сваког човека. До сада смо урадили два мирна протеста на којима смо од Владе тражили да се куповина службених аутомобила ограничи на 50.000 КМ. Пошто је Влада игнорисала потписе 6.500 грађана, тражили смо смену Владе - рекао је за “Новости” члан и један од иницијатора “Рестарта” Мирко Комљеновић.

Посланик ПДП у Народној скупштини Републике Српске Адам Шукало изјавио је, за “Новости”, да протести, како опозиције, тако и грађана постају неопходност онда кад сви аргументи који се тичу критике, предлога, иницијатива не могу на демократски начин наћи пут до институција Републике Српске.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДРАМА У СКУПШТИНИ РС: Власт побегла од питања опозиције

- Грађани морају наћи начина како би оне које су изабрали, натерали да раде свој посао. Протести су очигледно један од све чешћих начина да искажу своју вољу, јер другачије није могуће. И лично врло често позивам, како удружења грађана, тако и грађане, да се побуне кад су њихова права угрожена. Имали смо у прошлој години протесте струковних синдиката здравства, протесте Удружења грађана “Четири плус”, односно њихове иницијативе за већа права, на коју се претходна власт оглушила. Власт се у парламентарној процедури често оглуши на грађанске иницијативе које по Уставу РС и Пословнику морају бити тачка дневног реда, а онда се чуде кад се народ или опозиција одлуче на неки од ванпарламентарних начина борбе - изјавио је Шукало.

У прилог томе да критична маса у Српској поприма све озбиљнији обим деловања иде и чињеница да протести, посебно они који су се у последње време одржавали у Бањалуци, имају свесрдну подршку немалог броја оних у градској власти. Међу њима је и одборник НДП у Скупштини Бањалуке Саша Лазић.

- Грађани се морају пробудити, а онда се усправити, дићи главу и прогледати. Превише их је са савијеном кичмом, који се боје и “чувају своју плату”, не обазирући се што други гладују и масовно одлазе. Оваквим темпом ћемо за 10 година остати на пола милиона људи, што неком, очито, одговара. Сви ћемо се, спавајући, једног дана пробудити у туђој земљи - каже Лазић.

СВЕТАО ПРИМЕР

ГРАЂАНИ морају веровати у себе, јер кад дигну глас, сигурно могу и до позитивних промена, а свака промена је добра. Светао пример кад упорна воља грађана уроди плодом десио се у октобру 2015. године кад је више од 9.000 грађана изашло на бањалучко излетиште Бањ брдо и спречило увођење саобраћаја на најпопуларнијем излетишту града на Врбасу - изјавио је Лазић.

НЕЗАДОВОЉНА ОПОЗИЦИЈА

У ЦЕНТРУ пажње у последње време били су и протести опозиције приликом последње седнице Народне скупштине Републике Српске, кад су прекинули рад парламента, након што су сви изашли на говорницу, незадовољни скидањем Ревизорског извештаја са Дневног реда, као и питањем оставке главног ревизора Душка Шњеготе.