Виминацијска флота изронила из угљенокопа: Сензационално откриће код Костолца (Фото/Видео)

Речног песка и муља има и изнад древних пловила, али се уопште не зна која би то река могла да буде. Ток Дунава је од места налаза удаљен око два километра ваздушном линијом. Археолози кажу да није реч ни о пресахлој реци Клепечки која је до 19. века текла овим простором, а ни о старом току Млаве.

Све је загонетно када је реч о виминацијумској флоти чији остаци вире из литице копа, мало на небу, а мало у земљи. Највећа мистерија је из ког времена потичу остаци бродова које су у давној прошлости херметички затворили глина и муљ, тако да су им чак и метални делови савршено очувани.

- Највећи брод, дуг 15 метара и широк 2,65 метара, пронађен је на дубини од око седам метара испод површине земље, а римски гробови се завршавају на два метра дубине! Зато је за сада немогуће рећи из ког хронолошког периода пловила потичу. Она су пронађена у истом ареалу где и остаци мамута, стари милион година, на 19-20 метара дубине. По тој аналогији, бродови би потицали из периода од пре 70.000 година, што је немогуће. Зато смо послали њихово изузетно очувано храстово дрво на анализе старости методом C-14, али и друге, јер смо се нашли пред великим и потпуно загонетним открићем - узбуђено нам је причао проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института и челник Научног пројекта "Виминацијум", док нас је водио стазом дуж трошне литице површинског копа коју је направио рударски багер.

Корачали смо кроз песак у коме се беле безбројне љуштуре речних шкољки и пужева из времена када је овде текла моћна река. У понору под нама црнели су се изломљени комади древних бродова, чамаца и окресано дебло огромног храста дужег од дест метара, пречника већег од метар.

Др Бебина Миловановић чисти бродско корито

Репортер "Новости" имао је ексклузивну прилику да у недељу рано ујутро дође на угљенокоп у Костолцу и присуствује чишћењу "виминацијумске арке" са археолозима који неуморно раде на налазишту од петка ноћу.

- Телефон је зазвонио око 22 сата. Из слушалице сам чуо глас господина Славковића из управе костолачких копова, који је узбуђено говорио да је багер ударио у нешто велико и да су радови моментално обустављени. Екипа из Научног центра "Виминацијум" је одмах изашла на терен - описао нам је драматични догађај др Кораћ.

Екипа археолога се из базе кроз мркли мрак упутила "нивама" кроз пустињски пејзаж површинског копа према далекој светлости моћних рефлектора багера - глодара.

Др Немања Мрђић крај прамца чамца

- Када смо стигли до тог круга светла, нисмо могли да верујемо у оно што смо видели: испред нас је лежала крма брода са веслом, коју је откинула кашика багера. Рефлектор је усмерио сноп на литицу и на око 18 метара изнад нас видели смо даске трупа. Одмах смо узели алат, узверали се уз литицу и почели да копамо. Није нам било свеједно, јер је тло врло нестабилно. Испод слоја песка дошли смо до глине и схватили да је она конзервирала дрвену конструкцију, за коју смо прво помислили да је чамац. Први зраци сунца открили су нам обрисе брода - испричао нам је др Немања Мрђић из виминацијумског тима док смо трагали за остацима флоте ходајући опасном литицом.

На све стране су провиривали делови конструкција. Негде прамац, негде ребра трупа, негде даске. Са висине се у дну копа добро видео крш дрвених конструкција које је из литице ишчупао багер.

Др Миомир Кораћ "плови" на броду у брду

- Ово је невероватно, као да је цела флота била усидрена и онда одједном пропала у муљ где је конзервирана. Виде се остаци различитих пловила. Нека личе на остатке римских ратних речних бродова, али има и доста моноксила, чамаца издубљених у деблу, које Римљани нису користили. У ствари, пре неколико дана смо 500 метара од садашњег локалитета прво пронашли први моноксил, али на још већој дубини. Да бисмо могли да претпоставимо шта се овде десило, морамо да сачекамо процену старости материјала - каже др Мрђић.

Оно што додатно збуњује археологе је што крај остатака пловила нема ниједног покретног налаза, предмета који су користили лађари, који би указао ко их је користио.

- Распоред моноксила и бродова подсећа на поредак ратног десанта, али за сада нисмо нашли трагове који указују на борбе или паљевине. Једноставно, као да је све одједном пропало у муљ. Ископавања су сложена, јер је подлога песак речног дна који се одроњава и неопходно је да се истраживање целог простора обави што брже. Зато радимо без прекида, без обзира на умор. Једноставно, реч је великом открићу које не сме да се остави неразјашњено - каже др Мрђић.

Наш репортер крај остатака пловила

Археолошки локалитет Виминацијум, чије је истраживање почело због остатака римске престонице провинције Горње Мезије, још једном је изненадило стручњаке. После проналаска остатака мамута и тајанствених магијских златних свитака на арамејском језику, којим је говорио Христ, сада је на светло дана изронила и цела аветињска флота.

- Очигледно је да смо тек на прагу великих открића. Колико год се трудио да будем рационалан, не могу да се отмем утиску да је област Виминацијума из неког необјашњивог разлога остала сачувана као временска капсула у којој се налазе одговори који ће одгонетнути историју нашег простора - каже др Миомир Кораћ.

Илија Данковић на позицији предњег једра

ДУНАВСКА ТРАДИЦИЈА

ОДЛИЧНО очувано корито великог брода стручњацима даје много информација.

- Брод је конструисан на исти начин како су прављена слична дунавска пловила до наших времена. За труп су коришћене даске спојене металним кланфама. Ивице су им на споју биле закошене, да би у настали жлеб био угуран материјал који би набрекао у води и савршено заптивао. Послаћемо заптивку са древног брода на анализу, да утврдимо да ли је реч о замашћеној кудељи или можда о храстовој маховини, која се у нашем Подунављу традиционално користила у ту сврху - испричао нам је археолог Илија Данковић.

ТИМ АРХЕОЛОГА У БЛАТУ И ПРАШИНИ

ТИМ археолога који неуморно ради на откривању мистериозне флоте и у блату и у прашини, на опасној литици, чине врхунски стручњаци: др Бебина Миловановић, др Немања Мрђић, др Иван Богдановић, Младен Јовановић, докторанди Илија Данковић и Љубомир Јевтовић, Горан Стојић.