ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ ЦЕРН: И српска памет правиће чудо модерне науке

ЕВРОПСКА организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) планира изградњу већег акцелератора од тренутно највећег светског акцелератора честица, такозваног Великог хадронског сударача (LHС). Планирана машина (FCC) је импресивно замишљена, што по величини од 100 километара у обиму, што по могућностима, што по цени пројекта, која ће износити више од 10 милијарди евра, најавио је француски астрофизичар Орелијен Баро, из тамошњег Националног центра за научна истраживања.

Према речима Петра Аџића, професора Физичког факултета у Београду и председника домаће Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, изградња овог акцелераторског комплекса планира се на великом подручју, у подножју планине Јура и делимично испод Женевског језера на француско-швајцарској граници.

- Акцелераторски комплекс, обима око 100 километара, биће смештен у тунелу под земљом - каже, за "Новости", професор Аџић. - Садашњи синхротрон LCH представљаће "бустер", односно улазни степен за будући велики акцелератор. Претпоставља се да ће поред постојеће, бити изграђена нова инфраструктура која ће географски да припада ЦЕРН. О судбини свих ових пројеката знаће се више у мају ове године, после великог скупа стручњака на којем ће бити речи о европској стратегији у физици честица за наредних пет и десет година. На овом скупу, који ће бити одржан у шпанској Гранади, учествоваће око 450 научника из свих делова света.

Како истиче професор Аџић, по својој амбициозности, перформансама, грандиозности, али и укупном буџету, FCC далеко превазилази све досадашње технолошке пројекте, укључујући и Велики хадронски сударач.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Шта Србији доноси чланство у ЦЕРН?

Планирана експлоатација FCC износила би око 70 година.

Учешће Србије у овако великој градњи новог акцелератора зависи од истраживача, инжењера и осталих специјалиста који су на располагању.

Постојећи акцелератор честица

- Србија је посредством Универзитета у Београду потписала уговор са ЦЕРН-ом, који се односи на припрему и изградњу FCC. Ипак, треба бити реалан и подсетити да је то пројекат за децу која се још нису родила, можда и за малишане који су данас у обданишту или основној школи. Наш задатак је да појачамо популаризацију ове врсте истраживања и да их боље организујемо, а задатак државе је да нам омогући, у складу са својим могућностима, да не заостајемо за колегама из света.

Уколико Србија, као пуноправна чланица ЦЕРН-а, буде учествовала у пројектовању и изградњи најављеног акцелератора, биће то највећи инжењерски, технолошки и научни подухват у којем је наша земља икада суделовала, сматра члан ЦЕРН-а мреже за медије Слободан Бубњевић.

Како истиче, за "Новости", без обзира на то што се овај акцелератор не гради на нашој територији, већ ће то бити кружни тунел у Швајцарској, за нас ће то бити већа корист него за високоразвијене и богате земље чланице ЦЕРН-а.

- Србија свакако неће поднети значајнији финансијски део терета, али ће нам на располагању бити знања каква не можемо ни да замислимо, и којима ни на који други начин не бисмо могли да приступимо. Замислите, међутим, конкурентност предузећа која су из Крагујевца или Суботице а која би бар делимично учествовала у градњи 100 километара великог сударача са највећим доступним енергијама и технологијама које никада пре нису испробане.

Ову најаву треба посматрати на дуже временске стазе, сматра Бубњевић. Иако се говори да је ово преамбициозна идеја, постоји оправдање за тако нешто. Садашњи ЦЕРН акцелератор, Велики сударач хадрона, ради пуних 10 година, а његова изградња почела је пре двадесетак година, док је пројекат одобрен још 1995. године.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Србија поново чланица ЦЕРН-а

- Тако велике и скупе машине које заједнички гради више од 20 држава захтевају и дугорочно планирање - објашњава Бубњевић. - Како би се проценило шта ће бити потребе физике после тренутног акцелератора, формирана је међународна група физичара Future Circular Collider (FCC), по којој се акцелератор будућности и назива. Зато би Србији, као најмлађем брату у овој заједници, готово увек могло бити у интересу да се ЦЕРН упушта у амбициозне подухвате.

Подсетимо, Југославија је била земља оснивач ЦЕРН-а 1954. године заједно са још 12 европских држава, и то у време када у Европи није било сличних подухвата.

- За Србију чланство у ЦЕРН данас представља вероватно најексклузивнији клуб којем припадамо, укључени смо у пројекат истраживања неодгонетнутих питања о структури материје. И независно од исхода овог подухвата, ми имамо привилегију да будемо у самом жаришту новог знања! - закључује наш саговорник.

НАШИ ИСТРАЖУЈУ ПОРЕКЛО УНИВЕРЗУМА

ТРЕНУТНО, у ЦЕРН-у је ангажована практично цела наша заједница физике високих енергија, која се бави елементарним честицама, односно изучавањем структуре материје и порекла универзума. Бубњевић наводи да наши истраживачи раде у две ЦЕРН колаборације (ЦМС и АТЛАС), где имамо два активна тима.

- ЦЕРН посећују наши наставници, сарађује се са нашом привредом и то се често наводи као важан разлог зашто смо поново ушли у чланство, овога пута као Србија.