СПАСАО БЕГУНЦА СА ПСИХИЈАТРИЈЕ: Помогао младићу ком је претила сигурна смрт од исцрпљености и промрзлина

Слободан Алексић (54) из Лукова код Врања прихватио је и удомио непознатог младића у тешком физичком и психичком стању, не знајући да се ради о одбеглом пацијенту са психијатрије.

Младић (26) се изненада појавио на вратима куће породице Алексић у понедељак око 18 часова, у видно лошем физичком и психичком стању. Како описује Слободан, ушао је у кућу дрхтећи од хладноће, мокар и прљав, једва се држећи на ногама. Говорио је неразговетно и конфузно, али је домаћин успео да схвати да се ради о Албанцу.

- По изгледу и целокупном стању било је очигледно да се налази у тешкој невољи и нисам оклевао, већ сам одмах похитао да му помогнем. Супруга и ја смо му спремили јело и топли напитак, дали му суве чарапе, а његову одећу ставили да се суши - описује необичан сусрет Слободан.

Сасвим исцрпљен, младић је легао да спава, док су домаћини позвали хитну помоћ и полицију. Како се испоставило, ради се о младићу из околине Прешева који је тог поподнева напустио Психијатријско одељење врањске болнице. Са одељења су убрзо пријавили његов нестанак, али је он већ био километрима далеко. Пет сати је тумарао околином Врања по хладноћи и већ стигао до границе издржљивости када је налетео на дом Алексићевих у петнаестак километара удаљеном Лукову.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ ЗА "НАЈПЛЕМЕНИТИЈИ ПОДВИГ ГОДИНЕ": Животе хероја красе велика дела (ФОТО/ВИДЕО)

Слободан Алексић каже да му, као полицајцу у резерви, овакве ситуације нису непознате, те да му је једино било важно да пружи помоћ. Човеку је, процењује он, претила сигурна смрт од исцрпљености и промрзлина.

- Помислио сам на то колико је прагова обио пре него што је дошао до мене, а знам да људи зазиру од оваквих случајева. Ја не делим људе ни по националној припадности, нити било чему другом. За мене је човек само човек и осећам дужност да сваком помогнем када је у невољи. Тако сам васпитан и тако сам васпитао и своје троје деце, који су сада одрасли и, верујем, добри људи.

Слободан каже да је поносан и срећан што се све на крају добро завршило, нарочито због тога што се ради о младом човеку.

- Да је наставио да лута по мраку и мразу, не верујем да би издржао још дуго - каже овај храбар и племенит човек.

Слободан је, иначе, бивши радник "Јумка", тренутно је без посла и мора да се, поред своје троје деце, стара и о тешко болесној мајци.

Психијатријско одељење врањске болнице

БОЛНИЦА НИЈЕ ЗАТВОР

ДР Слободан Стаменковић, начелник психијатријског одељења врањске болнице наводи да се болесници не држе као у затвору.

- Изузетно, код врло тешких психичких болесника потребна је сагласност суда да буду под режимом чувања. Како овде лечимо пацијенте из целог округа и Косовског Поморавља, много је посета, фреквенција људи је велика, тако да је могуће да пацијент неопажено напусти одељење. То није често, али се дешава. Наше одељење је отвореног типа и за саме пацијенте и њихово лечење је добро да се не затварају, већ и да комуницирају, шетају и социјализују се - указује др Стаменковић.