Врањанци на Северном полу

ТРАЖИЛИ су место у које би из норвешког града Бергена, где живе и раде, отпутовали на скијање, али пошто снега није било, одлучили су да проведу четири дана у поларном кругу. Врањанци Славиша Стојковић и Милош Савић одушевљени су посетом најсевернијем месту на земаљској кугли које је насељено становништвом.

- Од Осла смо авионом летели три сата. Били смо у граду Лонгјир, на острву Свалбард. Место броји око 2.000 становника. Туристи нису ретка појава, али у ово доба године су "раритет" - започиње причу Славиша Стојковић, који је пре четири године напустио родно Врање и преселио се у Норвешку, где живи и ради као фармацеут.

Он и његов пријатељ, такође Врањанац, пилот Милош Савић имали су праву четвородневну авантуру. Стојковић каже да је често путовао и био готово у свим крајевима света, али да је Северни пол за њега једно потпуно ново и другачије искуство.

- Ово путовање се по много чему разликује од свих досадашњих. На температуру од минус 20 степени човек се брзо навикне. Просто, када скинеш рукавице како би фотографисао неку занимљивост, схватиш колико је хладно кад ти се руке буквално укоче од хладноће - каже Стојковић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Српски планинар дотакао чаролију персијског врха

Он напомиње да у овом малом месту људи живе нормалним животом, а садржај је попут оних у свакој српској провинцији.

Град окован ледом за Врањанце је био чудесан

- Једна велика прехрамбена продавница, мали тржни центар, кафић... Људи раде у руднику угља. Велики број становника ради и у Истраживачком центру, а има и доста студената на Универзитету артичких наука - прича Стојковић.

За њих је био потпуни доживљај вожња запрежним саоницама које вуку пси - аљаски хаски. Славиша каже да је био одушевљен тиме колико су пси дружељубиви и питоми.

- Реч је о дресираним псима који су вукли саонице тундром. Они су научени да се крећу десном страном, а ви управљате саоницама. Пун месец обасјава тундре, а звездано небо и природне лепоте су заиста као са разгледница, упркос томе што је стално мрак. Оно што ми је било занимљиво је и податак да ће за 84 дана осванути сунце. На згради њихове управе стоји сат који одбројава дане до сванућа - каже Славиша, и додаје да је поларна светлост нешто што се не може описати речима.

Он и његов пријатељ вратили су се недавно са Северног пола пуни снажних утисака, које још увек сређују. Препричавају како им је у почетку било чудно што се по месту стално крећу наоружани људи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БОЉИ ЖИВОТ У БОЦВАНИ: Хиљаде Срба у најудаљенијим кутцима света траже срећу

- А онда су нам објаснили да пушке носе због белих медведа, којима се дешава да сврате до града, али и да за њих владају посебна правила. Медведа можете убити само ако се с њим нађете очи у очи, и то у граду, а не на њиховој територији, ван града. У супротном, следују драконске новчане казне. Уколико мештани примете медведа, то пријављују полицији, која их успављује и враћа у станишта - причају Врањанци.

Један сегмент путовања истичу као изузетан, јер су отишли на оближњу планину, одакле су имали прелеп поглед на град и околне глечере. Иако је вејао снег, успели су да стигну до врха, где су се загрејали топлим чајем и чоколадним кексом, а од локалних биолога чули невероватне приче о самом Свалбарду.

На крају разговора, кажу да овакав излет из Србије пуно кошта, али да је за норвешки стандард прихватљив.

СРБИ

У ОВОМ месту су чули причу да је једна српска породица ту становала пре неколико година и да је била власник продавнице. Али и њени чланови су се, како се прича, одселили. Међу туристима углавном нема Срба.

СУСРЕТ СА ИРВАСИМА

КАО анегдоту, ови Врањанци радо препричавају сусрет са ирвасима, али не онаквим ирвасима какве гледамо у филмовима. У мраку их је препао некакав створ коме нису знали име. Чудног изгледа, али, испоставило се, питоме нарави. Када су се касније распитали у крају, рекли су им да је реч о свалбардским ирвасима, који се у овом крају третирају као љубимци који се слободно крећу по граду и околини.