Проф. др Гордана Вуњак Новаковић: Част ми је ако сам задужила моју Србију

ПА, ово сам ја! Да, ја сам!

Са искреном, готово дечјом радошћу, узвикнула је проф. др Гордана Вуњак Новаковић, испред цртежа академске сликарке Војиславе Беце Танурџић, која је ову чудесну жену, лидера светске науке у области генетског инжењеринга, верно представила међу 70 хероина које су промениле и задужиле Србију. Изложба њихових ликова била је протекле недеље украс велике свечаности у београдској "Комбанк дворани" поводом јубилеја - 65 година наше куће.

И таман када се изложба затварала, а све то надгледале колегинице Ивана Самарџић и Бојана Варајић, догодио се сусрет с Горданом. Наиме, једна дама је стајала пред једним од портрета и фотографисала га. На питање наших колегиница да ли могу да помогну, она је одговорила:

- Пријатељи су ми јавили да су на изложби препознали мој лик. Ништа нисам знала о томе, тек сам допутовала, али ме је та вест веома заинтересовала, па сам дошла да видим. Нисам знала ништа ни о изложби, ни откуд мој лик међу оволико прелепих експоната. Толико сам срећна и захвална - говорила је у даху.

Али овде је тек почетак једне лепе и дирљиве приче. Она, "владарка" лабораторије у којој се истражује узгој хуманих ткива која помажу у регенерацији људских органа, није знала да је и сама у најновијој књизи "Новости" - "Оне су промениле Србију". У књизи која доноси седамдесет прича о изузетним Српкињама које су оставиле дубок траг и својом личношћу и делом у српској историји, посебан украс дају њихови портрети, исцртани руком и даром наше уметнице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОГЛЕДАЈТЕ: Филм о “Вечерњим новостима” - сведок и сведочанство времена (ВИДЕО)

- Стварно, и књига постоји? - изненадила се Гордана Вуњак.

У кутку "Новости" даровали смо јој ово наше најновије издање, а она је купила још две књиге које ће са њом отпутовати до Њујорка, где више од две деценије, на Калифорнија универзитету, помера границе светске науке.

Вест да је Гордана Вуњак у Београду, прва је, дан пре овог сусрета, примила Јелена Јововић, уредник Издавачког сектора наше куће и овог ексклузивног пројекта о Српкињама које су оставиле трајан печат своје изузетности. И, Јелена је почела грозничаву трку да је пронађе и доведе на свечаност.

До њеног повратка у Њујорк, из кога је допутовала на 160-годишњицу Земунске гимназије из које је кренула и стигла до планетарних научних врхова, делила нас је само једна ноћ. Пре те ноћи, у сутону београдског дана препуног сусрета и обавеза, а пред почетак свечане академије у славу гимназије, у "Мадленијануму", проф. др Новаковић је с репортерима "Новости" поделила делић времена. Говорила је о тајни успеха, истинским вредностима, породици, младим људима који одлазе а који су потребни, како је казала, "вашој и мојој Србији".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЧЕПУРИН ЧЕСТИТАО ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИМА": Славље с пуно лепих емоција

- Велики је рад потребан за сваки успех, али је, такође, потребно и да се постави велики циљ. И то је веома важно - говорила нам је у холу "Мадленијанума", пред почетак академије. - Уколико човек тежи нечему што другом може да помогне и промени му живот набоље, то је узвишено. То је енергија која покреће и повезује нас у тимском раду, јер ништа сами не можемо да учинимо. Тако треба да учимо и своју децу. Ако у томе нисмо успели, негде смо погрешили. Нема веће инвестиције од улагања у наша поколења.

Док разговарамо, нашу саговорницу стално прекидају генерацијске колеге, студенти, садашњи професори гимназије... Много је било оних који су желели да је поздраве, попричају са њом, захвале јој што је ту и што се не одриче успомена које их окупљају сваке године у октобру.

- Мени је овде увек најлепше - каже. - У Београду, у Србији, ја сам стварно код куће. И док сам овде, упијам и мирисе, и слике, и лепа људска лица. Сада имам још једну успомену, лепу, а то је успомена на ово што су "Новости" учиниле. Долазим, иначе, два пута годишње, понекад и чешће, када је неки важан повод. Србија је моја земља. Волим је, причам о њеним лепотама. О нашим великанима који су је прославили и који и данас проносе све што је узвисује. Сада у рукама имам и додатно сазнање, ово, о великим женама Србије, и питам се да ли сам достојна тих величина.

И отпутовала је Гордана у своју другу домовину, у свој дом, али из Београда је понела и репродукцију портрета који је, као у судбинском инжењерингу, повезао све наше мисли, дело које одаје почаст посебним женама, и спојио све учеснике у овом малом али чудесном животном комаду.

ПОВРАТАК МЛАДИХ

СКРОМНА је проф. Вуњак Новаковић. А само истински вредни људи могу да буду и толико скромни. Она нам потом говори да се залаже за повратак младих стручњака који знање стичу у свету.

- Држава Србија пуно у томе може да помогне, а ти млади људи да помогну својој држави, да је унапреде у областима у којима су се усавршили. Потребна нам је та синергија. Моћна је, и ја то увек понављам.

НАШ НАЈЧИТИРАНИЈИ НАУЧНИК

ГОРДАНА Вуњак Новаковић је члан Српске академије науке и уметности, али и прва Српкиња члан Националне америчке академије наука. У дугом трајању ове институције, она је уписана међу 300 нобеловаца. Објавила је 307 научних радова у научним часописима, три научне књиге и 70 патената. Предавач је на многобројним универзитетима широм света. Највише је цитирани српски научник у историји. Редован је професор биоинжењеринга медицинских наука на Универзитету Колумбија. Руководи лабораторијом за матичне ћелије и инжењеринг ткива.

Дукат који је Земунска гимназија традиционално даривала ђаку генерације, од ове године, јубилеја, носиће име велике научнице Гордане Вуњак Новаковић.