Државни посао у граду заменили за удобан живот на селу
08. 04. 2018. у 22:54
Данас је све више људи који живот желе да проведу на селу, далеко од канцеларијског или сигурног државног посла, бавећи се туризмом или малим породичним бизнисом

Илустрација / Фото Thinkstock
Нада и Владан Јолић су вероватно били пионири када су крајем осамдесетих напустили подстанарски живот у Ужицу и преселили се у село Збојштицу удаљењу 13 километара, а потом напустили државне послове и редовне приходе.
Тада су се упустили у неизвесно, а данас већ 17 година живе од сувенира које направе у радионици "Етно стил".
Јолићи су решили да оду на село када су пожелели да и њихова три сина имају детињство какво су и сами имали, у здравом природном окружењу.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Село тражи читавог човека
Почетком двехиљадитих, Нада је напустила посао у Заводу за јавно здравље Ужице, а Владан је био међу првима који су узели отпремнину у Ваљаоници бакра.
"Кажу да би човек могао да се врати себи и завичају,мора прво да оде. Заједнички сан нам је био да живимо у граду, док смо касније почели да маштамо како да напустимо град и да на селу почнемо да радимо нешто што није пољопривреда. И ето, наш сан траје већ 17 година", прича Владан Јоловић.
Већ толико година спајају Надин таленат у сликарству и Владанов у обради дрвета. Изграђују сувенире осликане мотивима сеоског живота Златиборског краја - троношке, качице, рамови за слике, дрвено цвеће и многе друге. Оно што други сматрају луксузом, Јолићи су одабрали да зарађују од оног што воле да раде.
"Док сам радила у Заводу за јавно здравље сликарство ми је било хоби. Видела сам и тада да мој хоби доноси новац, послушала сам себе и спојила лепо и корисно. Није било тешко и никад се нисам покајала", каже Нада Јолић.
Тржиште су налазили на сајмовима и вашарима од југа до севера Србија, а данас највише сарађују са Туристичким организацијама.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Цело село девет становника
Ови сувенири су им ишколовали и синове на факултетима. Кажу можда би данас имали и већа примања да су запослени у граду, али могућност да сами организују своје време нема цену.
"Данас су мало тежа времена и слабија је зарада, али наша слобода, заједнички рад и живот немају цену", поручује Владан.
Јолићи су своје старо домаћинство, које се налази уз нову кућу, претворили у изложбено-смештајни простор. Планирају да се баве и сеоским туризмом и да своје госте, који желе, уче изради сувенира.